Obucite nasmejano đubre!

Plavi, zeleni i žuti kontejneri, kontejneri kockasti, bokasti, kupasti sa duplim otvorima ili piramidalni, sivi sa obručastom hvataljkom za viseći istovar ili sivi sa poprečnom hvataljkom za istovar u premetu.

Sve je to čitav jedan mali svet koji čini đubre iz nemačkih domaćinstava. Stanovnici ove zemlje već na predškolskom uzrastu umesto „Obucite Maju“ isecaju slike nasmejanog đubreta da bi ga nalepili na odgovarajući dobro raspoloženi kontejner. Zato posle prosečni Nemac, kada dovrši pomfrit sa nekog kioska, praznu kesicu i nosi u ruci dok ne ugleda neku kantu za đubre.

Ja volim đubre…

A kada neko oveće društvance posle roštiljanja u nekom parku ili u šumi reši da ide kući, polaska nema dok se svi ne razlete i ne pokupe za sobom i poslednji čep sa pivske flaše. Sve to naravno ne znači da sa nemačkih trotoara možete jesti, ali evo i ako analizirate nemački jezik lako ćete primetiti da Nemci reč „đubre“ ne koriste kao uvredu, na primer, poput Srba u izrazu: „đubre jedno!“.

Nemački seljaci ne koriste izraz „đubrivo“ a u odevnim radnjama postoje sve vrste jakni, ali se nijedna ne zove „đubretarac“. Oni nemaju čak ni muzički hit kao što je „Ostani đubre do kraja“, već, u najboljem slučaju, pank - pesmice poput ove: „Ja volim đubre“. A to je mnogo nežnija poruka.

Ako se oko đubreta u kući jave problemi, onda najpre zbog pojave takozvanog „kabastog otpada“, a to su po definiciji „predmeti čiji ni razmontirani delovi ne mogu da stanu u kontejner“.

Ko pre đubretu njegovo đubre

Madraci, linoleum, tepisi, dečja kolica i slične stvari. Za takve prilike nazove se Gradska čistoća, i zakaže se termin kada to može da se iznese na trotoar, pa kamion u zakazano vreme to sve lepo pokupi. Doduše, često gotovo da i nema šta da pokupi jer mnogi već rano izjutra očerupaju tako uredno poslagane gomile. Ako na zakazani termin ne možete da čekate mesec dana, koliko to obično traje kada je besplatno, sve to može i ranije, ali mora da se i plati. I to i do 70 evra. Isto kao što se plaća i svako bacanje bilo čega na gradsku deponiju.

Zato je najbolje da se đubreta rešite već u samoposluzi, u kojoj ćete uvek naći kante za pakovanja koja možete odmah baciti i tako bezbrižno i ponosno otići domu svom.