1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Obnovljivi izvori energije - konferencija u Ljubljani

Obnovljiva energija ubuduće će neodvojivo biti povezana s uspehom ekološkog i privrednog razvoja Evrope. Pritom se jugoistočnoj Evropi pružaju naročitoto dobri izgledi u proizvodnji bioenergetskih sirovina, jer će se poljoprivredi regiona otvoriti sasvim nove perspektive. To je samo jedan od zaključaka međunarodne konferencije o perpektivama razvoja na području obnovljivih izvora energije u srednjoj i jugoistočnoj Europi, koja je usvajanjem takozvane Ljubljanske deklaracije juče završena u glavnom gradu Slovenije. U radu dvodnevnog skupa, u organizaciji Instituta za evropske poslove iz Diseldorfa, učestvovalo je stotinjak visokih političkih , privrednih i naučno-istraživačkih predstavnika iz Albanije, Bugarske, Crne Gore

Ljubljana

Ljubljana

, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Slovenije i niza drugih evropskih država..

Obnovljivi izvori će igrati sve važniju ulogu u energetskoj poltici Evrope, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza – na primer ruskog gasa. To je zajednička ocena učesnika skupa. Zato jače nego dosad teeba podsticati naučna istraživanja u razvoj i primenu bioenergije iz biološke mase, biodizela ili bioetanola.

«Evropa se hitno mora dati na posao, kako bi kombinacijom energenata obezbedila budućnost, jer znamo daje potrebno puno godina, dok inovacije s područja energetike počnu da se primjenjuju u praksi. Pred sasvim smo novim putevima, ako mislimoda se ozbiljno posvetimo bioenergiji»,kaže prof. Jirgen Gramke, šef Instituta za evropske poslove u Diseldorfu. Zato treba ustanoviti težišta za sistematsko istraživanje i demonstraciju primene obnovljivih izvora energije.Ona bi takođe trebalo da obezbede praktičnu, interdisciplinarnu obuku kadrova na visokom naučno-tehničkom nivou.

«Delimična rešenja se, naime, ne isplate, jer ne donose potrebne odgovore»,tvrdi slovenski ministar privrede Andrej Vizjak. Od velikih međunarodnih firmi za proizvodnju i raspodelu energije i od automobilske industrije zatraženo je da se ubuduće doslednije i ofanzivnije angažuju na području bioenergije. Na tesnu saradnju oko korišćenja obnovljivih izvora unutar i van regiona pozvao je i evropski poverenik za naučna istraživanja, Slovenac Janez Potočnik: «Nije ovo obveza samo javnog sektora i privatnih partnera, nego svih nas. Ne radi se samo o energiji, radi se o našoj budućnosti.»

I to u prvom redu o budućnosti poljoprivrede. Treba podržati proces preobražaja tradicionalne, prehrambene u energetsku poljoprivredu – takoreći u dobavljača bioenergetskih sirovina: uljane repice, soje i tome sličnog. Na taj način seljacima se otvaraju nove perspektive, istakao je prof. Gramke:« Bioenergija će povećati značaj poljoprivrede, a seljake lišiti ječne zavisnosti od subvencija. Poljoprivrednim imanjima, privatnim elektranama i biorafinerijama na seluće trebati radnici i kvalifikovani stručnjaci kao što su bioinženjeri, ekonomisti i mašinski tehničari. Postoje izgledi za oživljavanje agrara stvaranjem novog sektora bioenergetskih biljaka. Već to je ogromna vrednost – uz sve ostale prednosti!»

A te su prednosti zasad nedovoljno iskorišćene. Pritom je bioenergija još odavno duboko zakoračila u naš život. U Nemačkoj je, na primer, deset posto površina već zasađeno uljanom repicom i sličnim kulturama. Od 2007. rafinerije su dužne da običnom dizelu dolivaju pet posto biogoriva. U Americi je sve više biorafinerija, a u Brazilu većina automobila vozi na bioetanol. Koliko je nužno širenje svesti o alternativnim izvorima energije, pokazali su primeri ogromne razlike između prirodnih potencijala i stvarno iskorišćenih mogućnosti u zemljama regiona.

Potpredsednik vojvođanske Vlade Tihomir Simić kaže da njegova pokrajina sa preko 1 200 kilometara reka i kanala ne raspolaže samo s najvećim vodenim potencijalom u jugoistočnoj Europi, nego i s četvrt miliona hektara obradive zemlje. Za sadnju bioenergetskih kultura, međutim, osim novčanih podsticaja, nužna je i obuka seljaka:

Slično je govorio i savetnik rumunskog ministra poljoprivrede Nikolaj Kračun: «Trenutno se dva miliona hektara zemlje koriste za proizvodnju biomase. Iz nje Rumunija crpi tri posto svojih ukupnih potreba za energijom. Cilj je, međutim, udeo od deset posto za deset godina.»

Uz to njegova zemlja, slično kao i Hrvatska, profitira od korišćenja sunčeve i energije vetra. Makedonija, pak, ima višedecenijsko iskustvo u iskorišćavanju energije iz izvora vruće vode – na primer za grejanje staklenika. Vlada podstiče uzgoj uljane repice, a već se gradi ili je u planu i više pogona za preradu i proizvodnju biološkog goriva, kaže državni sekretar u makedonskom Ministarstvu poljoprivrede Saša Mitrev: «Ukupna godišnja proizvodnja od 100 000 tona za pet do sedam puta prevazilazi potrebe Makedonije .Zato je ovo za Makedoniju prilika za izvoz u Austriju, Italiju ili Nemačku.»

Taj primer bi uskoro mogle da slede i neke druge zemlje regiona, čiji su predstavnici protekla dva dana u Ljubljani intenzivno raspravljali o izgledima, tehničkim mogućnostima, finansiranju i brojnim drugim aspektima korišćenja bioenergije. Za sleedeću godinu je predviđen nastavak susreta uz proširenje tematskog područja na energije vetra ,Sunca ,vode i Zemljine toplote.

  • Datum 12.11.2006
  • Autor Goran Goić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAVX
  • Datum 12.11.2006
  • Autor Goran Goić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAVX