1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Obnovljena Vila Štuk u Minhenu

Pre sto godina je Franc fon Štuk preko noći postao zvezda umetničke scene u Minhenu. Bio je oličenje tadašnje avangarde. Svoja dela je izlagao u svojoj bogato opremljenoj vili, koja je, pod imenom njenog vlasnka, kasnije ostala dragulj secesije Nemačkoj, ujedno i jedan od najznačajnijih izbložbenih prostora. Trinaest godina je Vila Štuk bila renovirana. Sada je ponovo otvorena za javnost.

Disonanca i harmonija, slika Franca fon Štuka, iz 1910

Disonanca i harmonija, slika Franca fon Štuka, iz 1910

Trianest miliona evra je koštalo renoviranje starog zdanja u jugend-stilu. Samo prvog dana po otvaranju obnovljene kuće je u posetu došlo 4 000 ljudi. Zgradi je povraćen prapočetni izgled. U salonima na zidovima i u nišama ponovo blistaju zlatni mozaici. Prekrasni prozori sa ogledalima. Plafonske niše. Parket na podu u takođe mozaicima. Tačno onako kako je Franz von Stuck pre sto godina bio zamislio svoje zdanje. Restaurisan je i stari nameštaj, onaj koji je na Svetskoj izložbi u Parziu, 1900, bio ovenčan zlatnom medaljom.

Vila Štuk je jedinstveno zdanje u Nemačkoj. Muzički salon, izgrađen po ugledu na starorimsku Pompeju. Na svodu je noćno zvezdano nebo. U ateljeu zdanja je čuveni Oltar grehova, koji je umetnik preobrartio «krstilište» umetnosti uopšte. Ako je Štuk svoj atelje i koristio pre svega kao mesto za prezentaciju svojih dela bigatim mušterijama, ostaje danas upečatljiv utisak vremena u kome su umetnička dela tu nastajala. A glavna Štukova dela su danas izložena u bivšem budoaru kuće, u trpezariji, u salonu za pušenje. Konačno, preuređen je i restaurisan stari vrt, razume se da je on umetničko delo za sebe.

Franc fon Štuk, koji je živeo od 1863. do 1928, je u Minhen došao sa sedamnast godina. Svoju kuću, u koju se uselio 1898, je zacrtao do u detalje kao kompletno umetničko delo. Godine 1914. je zdanje proširio reprezetativnim ateljeom, sa vajarskom radionicom. Sa slikama «Greh» i «Judit i Holofernes» je saosnivač minhenske secesije i značajni nemački simbolista učestvovao u jednoj od najznačajnijih izložbi svojih savremenika. Na vrhuncu moći je Štuk 190. primljen u red plemića i proglašen za «slikarskog vlastelina». Umro je 1928, od srčanog udara, u svojoj vili.

Za današnju direktorku vile Štuk, Džo-Ane Birnie Dancker, je najvažnija autentičnost zdanja. Za razliku od drugih značajnih zdanja u Minhenu - kao što je kuća Lembah, na primer - vila Štuk je, i pored teških oštećenja u ratu, zadržavala prvobitnu privatnost, u stilu preplitanja različitih uticaja, posebno onih sa dalekog istoka, koje je u Evropu preneo kolekcionar, jevrejsnki trgovac Zigrfrid Bing.

«Bing je prvi objekte najvišeg kvaliteta iz Japana, Azije preneo u Evropu. Kombinujući ih sa savremenim umetničkih delima Evrope, Bing je otvorio oči ne samo kolekcioanrima nego i samim umetnicima», kaže Džo-Ane Birnie Hancker.