1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Obeštećenje za muke iz gulaga

Deset godina posle osnivanja, fondacija „Sećanje, odgovornost, budućnost“, poznata i kao Fondacija za prinudne radnike, svela je bilans: žrtvama nacizma isplaćeno je ukupno 4 milijarde 400 miliona evra.

Mladi Poljaci prinudno rade pod kontrolom Nemaca

Mladi Poljaci prinudno rade pod kontrolom Nemaca

Kada su pre tri godine isplaćena poslednja obeštećenja, pitanje je bilo kako nastaviti rad Fondacije. Niko nije ozbiljno posumnjao u to da još ima dovoljno posla, a takođe je bilo jasno da to nije samo nemačka tema, kaže Ginter Zathof iz uprave Fondacije.

„S obzirom na 13 miliona bivših prinudnih radnika koji su bili deportovani u Nemačku, mora se reći sledeće: prinudni rad je evropski događaj i zbog toga zaslužuje da bude jedan od osnovnih elemenata istorije nepravde u evropskoj kulturi sećanja.“

Kapitalom fondacije, više od 400 miliona evra, podržani su mnogi projekti. Samo u programu „Europeans for peace“ (Evropljani za mir) učestvovalo je oko 100.000 mladih iz 28 zemalja. Pomaže se žrtvama desnog ekstremizma i antisemitizma. Sa ukupno 56 miliona evra finansirano je više od 2.000 projekata. Fondacija se naročito brine o bivšim prinudnim radnicima i njihovim porodicama.

„Za vreme staljinizma, prinudni radnici koji su se vraćali kućama, često su bili žigosani kao izdajnici. Ta stigma ih pratila decenijama. Projektom „Susret i dijalog“ pokušavamo da im vratimo dostojanstvo, da ohrabrimo društvo da im se približi. Zbog toga je dijalog među generacijama i angažman na licu mesta, tamo gde žive bivši prinudni radnici – u središtu naše pažnje“, objašnjava Zathof.

Kritički i prema Fondaciji

Krajem septembra u jevrejskom muzeju u Berlinu, u prisustvu predsednika Nemačke Kristijana Vulfa, biće otvorena velika izložba o prinudnim radnicima. U pripremama učestvuje i Jens Kristijan Vagner, upravnik memorijalnog kompleksa bivšeg koncentracionog logora Mitelbau-Dora.

„Prikazujemo kada i kako su Nemci morali da odluče kako će se ponašati prema prinudnim radnicima. Time se na neki način preko prinudnog rada priča o nacionalsocijalizmu, društvenom uređenju u čijem ideološkom središtu je radikalni rasizam“, kaže Vagner.

Vagner ističe da ta izložba nije nastala po nalogu Fondacije. Kritički se gleda i na istoriju prinudnog rada, a i na oblik obeštećenja. Jer nisu ni približno sve žrtve obeštećene. „Setite se italijanskih vojnih interniraca ili ruskih ratnih zarobljenika koji po smernicama fondacije nemaju pravo na obeštećenje, niti na humanitarnu pomoć – ali iz ugla istoričara spadaju u grupu prinudnih radnika!“

Međutim, apsolutno pravedno obeštećenje nije ni bilo moguće, kaže Vagner. Zbog toga on u ovom kontekstu koristi izraz „oštećena pravda“.

Autori: Marsel Firštenau / Dijana Roščić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 17.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ONq7
  • Datum 17.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ONq7