Obeštećenje za muke iz gulaga

Kada su pre tri godine isplaćena poslednja obeštećenja, pitanje je bilo kako nastaviti rad Fondacije. Niko nije ozbiljno posumnjao u to da još ima dovoljno posla, a takođe je bilo jasno da to nije samo nemačka tema, kaže Ginter Zathof iz uprave Fondacije.

„S obzirom na 13 miliona bivših prinudnih radnika koji su bili deportovani u Nemačku, mora se reći sledeće: prinudni rad je evropski događaj i zbog toga zaslužuje da bude jedan od osnovnih elemenata istorije nepravde u evropskoj kulturi sećanja.“

Kapitalom fondacije, više od 400 miliona evra, podržani su mnogi projekti. Samo u programu „Europeans for peace“ (Evropljani za mir) učestvovalo je oko 100.000 mladih iz 28 zemalja. Pomaže se žrtvama desnog ekstremizma i antisemitizma. Sa ukupno 56 miliona evra finansirano je više od 2.000 projekata. Fondacija se naročito brine o bivšim prinudnim radnicima i njihovim porodicama.

„Za vreme staljinizma, prinudni radnici koji su se vraćali kućama, često su bili žigosani kao izdajnici. Ta stigma ih pratila decenijama. Projektom „Susret i dijalog“ pokušavamo da im vratimo dostojanstvo, da ohrabrimo društvo da im se približi. Zbog toga je dijalog među generacijama i angažman na licu mesta, tamo gde žive bivši prinudni radnici – u središtu naše pažnje“, objašnjava Zathof.

Kritički i prema Fondaciji

Krajem septembra u jevrejskom muzeju u Berlinu, u prisustvu predsednika Nemačke Kristijana Vulfa, biće otvorena velika izložba o prinudnim radnicima. U pripremama učestvuje i Jens Kristijan Vagner, upravnik memorijalnog kompleksa bivšeg koncentracionog logora Mitelbau-Dora.

„Prikazujemo kada i kako su Nemci morali da odluče kako će se ponašati prema prinudnim radnicima. Time se na neki način preko prinudnog rada priča o nacionalsocijalizmu, društvenom uređenju u čijem ideološkom središtu je radikalni rasizam“, kaže Vagner.

Vagner ističe da ta izložba nije nastala po nalogu Fondacije. Kritički se gleda i na istoriju prinudnog rada, a i na oblik obeštećenja. Jer nisu ni približno sve žrtve obeštećene. „Setite se italijanskih vojnih interniraca ili ruskih ratnih zarobljenika koji po smernicama fondacije nemaju pravo na obeštećenje, niti na humanitarnu pomoć – ali iz ugla istoričara spadaju u grupu prinudnih radnika!“

Međutim, apsolutno pravedno obeštećenje nije ni bilo moguće, kaže Vagner. Zbog toga on u ovom kontekstu koristi izraz „oštećena pravda“.

Autori: Marsel Firštenau / Dijana Roščić

Odg. urednik: Nemanja Rujević