Obaveštajne službe u ozbiljnoj krizi

Jedanaest članova Komisije za istragu o „Nacionalsocijalističkom podzemlju“ su svi iskusni parlamentarci, koje nije tek tako lako izbaciti iz takta. Ali, rezultati njihovih istraživanja su ih ipak zapanjili. Broj propusta i neuspeha je ogroman, kao i frapantno ignorisanje pripadnika Službe za zaštitu ustavnog poretka. To neumitno nameće pitanja: da li su nemačke službe bezbednosti dorasle svojim zadacima? Je li sadašnja struktura dobra, a pre svega: da li je Služba za zaštitu ustavnog poretka godinama bila „slepa na desno oko“?

Svako radi šta hoće

Komisija, koju su inicirale svi poslanički klubovi u Bundestagu, bavi se tom temom od januara, a na svakoj sednici je suočena sa grotesknim neuspesima: deset ubistava u pet saveznih pokrajina, počinjenih istim oružjem. I, istražni organi ne nalaze u tome ništa zajedničko. Istraživanja u različitim pokrajinama nisu čak zajednički ni sprovođena, niti sinhronizovana. To znači da na federalnom nivou svako radi ono što hoće i niko ni sa kim ne komunicira.

Čak i više od toga: policija nije dalje istraživala ni dokaze koji govore da se iza ubistava turskih i grčkih malih preduzetnika krije neonacizam. Ni čuvari ustavnog poretka, zaduženi za neonacizam, nisu doveli u vezu odgovornost terorističke grupe nacionalsocijalističko podzemlje. Glavni ljudi na desničarskoj sceni se vrbuju i finansiraju od strane države, a preko ubačenih ljudi članovi Službe za zaštitu ustavnog poretka čak u nekoliko navrata ostvaruju i kontakte sa osumnjičenim počiniocima tih ubistava Uveom Benhartom, Uveom Mundlosom i Beate Čepe, koji su bili članovi terorističke ćelije u Cvikauu. Tek samoubistvom Benharta i Mundlosa u novembru 2011, saznanja o toj terorističkoj grupi izlaze na površinu.

Istražioci radili „šematski i birokratski“

Dosadašnji rad Odbora za istragu ukazuje na dve stvari: kao prvo, pojedini službenici napravili su ozbiljne propuste. Policijsko ispitivanje jednog od mogućih saučesnika koji je trebalo da ostvari kontakt sa jednom od žrtava u Hamburgu, samo je vrh ledenog brega. Pored toga, postoje strukturni problemi: saradnja službi bezbednosti u Nemačkoj ne funkcioniše kako treba. Pojedine službe sarađivale su veoma loše i razmenile vrlo malo informacija, podvlači Klemens Bininger (CDU) predsedavajući Odboru Bundestaga. On kaže da su istražni organi radili „šematski i birokratski“.

„Policija i tajne službe zapravo su blokirali jedni druge i to je ono što zaprepašćuje“, dodaje Volfgang Viland iz stranke Zelenih. Jer, tokom istrage su Službe za zaštitu ustavnog poretka mogle da ukažu na ključne tragove. Ali, oni nisu učinili ništa, kao na primjer u Bavarskoj, gde je policija sumnjala da iza ubistava stranih državljana u Nemačkoj stoje neonacisti. Najgore je to što istrage nikada nisu povezane. Ono što je svakako sigurno jeste to da je dobar glas službi bezbednosti više nego poljuljan.

Komisija za istragu Nacionalsocijalističkog podzemlja jedno je od najvažnijih takvih tela koje ikada do sada nemački Bundestag pokrenuo. Parlamentarci koji rade na tome pokušavaju da vrlo detaljno rasvetle i uvedu red u nered dosadašnjeg rada raznih službi; na površinu iznose pojedinosti koje do sada još nisu bili uklopljene u celinu pa tako do sada nisu ni bile vidljive. Oni isto tako ispituju važne svedoke i proučavaju mnoštvo dokumenata i spisa – barem one koji su još dostupni. Naime, saradnici Službe za zaštitu ustavnog poretka na saveznom nivou, uništili su u novembru 2011. godine mnoge važne dokumente i to u trenutku kada je grupa nacističkih terorista već bila otkrivena. To je ujedno trenutno i najveći propust dosadašnjeg rada saradnika Službe, odnosno, kako je rekla pravobraniteljka građana pred vlastima, socijaldemokratkinja Eva Hegl, „reč je o neverovatnom skandalu“. Komisija Bundestaga, sada pokušava da razjasni da li je reč o namernom „guranju određenih informacija pod tepih“, s obzirom na to da se radi upravo o nestanku onih dokumenata koji svedoče o povezanosti Službe za ustavni poredak i desno radikalne grupe „Tirinške otadžbinske zaštite“, kojoj su kasnije pripadali i članovi Nacionalsocijalističkog podzemlja.

Zaštita ustavnog poretka u krizi

Zbog uništavanja pomenutih dokumenata, u Službi za zaštitu ustavnog poretka su već osetili određene posledice. Šef Hajnc From preuzeo je odgovornost i u ponedeljak (2.7.) zamolio saveznog ministra unutrašnjih poslova Nemačke da ga razreši dužnosti i odobri mu odlazak u penziju. Dan kasnije, u penziju je sa 55 godina poslan šef tirinške Službe za zaštitu ustavnog poretka Tomas Zipel. „Parlament više nema poverenja u njega“, glasilo je objašnjenje tiriniškog ministra unutrašnjih poslova.

Komisiju Bundestaga očekuje još mnogo posla, budući da se na svako odgovoreno, odnosno, rešeno pitanje, pojavljuju najmanje tri nova. I sama savezna vlada iz celog slučaja već snosi prve, praktične konsekvence. Ustanovljen je zajednički Obrambeni centar na nivou saveza i saveznih pokrajina, u kojem će prvenstveno biti sačuvani podaci o desno radikalnoj sceni i koji će biti dostupni svim službama.

Autor: Nina Verkhojzer / Svetozar Savić / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković