″Obamina država nadzora″ | Politika | DW | 08.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Obamina država nadzora"

Američke tajne službe direktno su priključene na servere glavnih internet kompanija SAD, koje su internet servisi u celom svetu. Reč je o „skandaloznom otkriću“ o nadgledanju komunikacije američkih građana.

Netzwerkkabel an Notebook anschließen #bn

Symbolbild USA Geheimdienst Überwachung

Prema izveštajima Vašington posta i Gardijana, američka Agencija za nacionalnu bezbednost NSA od 2007. godine sprovodi specijalni program zvani „Prizma“. Pomenuti listovi prenose da tajna služba ima pristup serverima Majkrosofta, Gugla, Fejsbuka, Epla i drugih IT-firmi. Mediji sada govore o „Obaminoj državi nadzora“ ili „Definitivno nastupilom dobu Velikog brata“ (naslovi iz magazina Špigel).

Tajni sud tajne službe

Fort Meade, Maryland NSA National Security Agency. The super secret agency The National Security Agency primarily spies on electronic intelligence (ELINT) by collection intercepted phone calls, eavesdropping on cell phones or satellite transmissions around the world. By law, they are prohibited on listening in on domestic calls in the United States, until President Bush, through a secret Presidential Finding, authorized calls going in and out of the United States to be monitored as part of the war on terrorism in hopes of capturing al Qaeda operatives around the world. US Air Force General Michael V, Hayden is in Command of the Super Secret agency. Greg E. Mathieson/MAI /Landov +++(c) dpa - Report+++ pixel

Centrala NSA u Merilendu

Agencija za nacionalnu bezbednost je u okviru mera predviđenih antiterorističkim zakonom „Patriot akt“ podatke pecala direktno na serverima velikih internet-firmi - koje, međutim, sve to demantuju. Demantiji nisu nikakvo čudo s obzirom da najnovija otkrića zaista temeljito ruše njihov kredibilitet i poverenje korisnika. Vašington post prenosi da je odgovarajuće programe za špijuniranje na servere Gugla, Fejsbuka i njima sličnih instalirala američka federalna policija FBI. S druge strane, pomenuti list i britanski Gardijan su u posedu dokumenata same Agencije za nacionalnu bezbednost iz kojih se vidi da ona nadgleda elektronsku komunikaciju građana na osnovu odluke specijalnog suda koji zaseda u tajnosti.

Rena Tangens, koja spada u pionire zaštite podataka o ličnosti u Nemačkoj i osnivačica organizacije „Digitalkuraže“, za Dojče vele je izjavila: „Sve se to odvija u velikoj tajnosti. Pomenute firme kažu da nisu znale ništa o svemu, a moguće je da to i moraju tako da predstave. Postoji američki zakon o obaveštajnom nadgledanju osoba u inostranstvu, i u izmeni od 2008. godine recimo piše da Sjedinjene Američke Države mogu da nadgledaju takozvane klaud-servise čak i kada se odgovarajući serveri nalaze u Evropi“.

Skloniti se od američke jurisdikcije

A smartphone user shows the Facebook application on his phone in the central Bosnian town of Zenica, in this photo illustration, May 2, 2013. Facebook Inc's mobile advertising revenue growth gained momentum in the first three months of the year as the social network sold more ads to users on smartphones and tablets, partially offsetting higher spending which weighed on profits. REUTERS/Dado Ruvic (BOSNIA AND HERZEGOVINA - Tags: SOCIETY SCIENCE TECHNOLOGY BUSINESS)

Ni nalozi na Fejsbuku nisu baš tako privatni kao što nam izgleda

Klaud-servisi ("Oblaci") su serveri na kojima veliki broj ljudi drži svoje fotografije, filmove i dokumente, poput Gugl drajva, Dropboksa i sličnih. Organizacije poput „Digitalkuraže“ odavno upozoravaju da ni elektronska pošta, ni nalozi na Fejsbuku i Tviteru, ni drugi internet-servisi nisu baš tako privatni kao što nam izgleda iako ih koristimo pomoću korisničkog imena i lozinke. Zapravo, lozinke ne vrede ništa - ako se za naše dokumente interesuje Američka agencija za nacionalnu bezbednost. Doduše, za sada važi pravilo da ona sme da rovari samo po dokumentima koji su pohranjeni na serverima američkih firmi. „Mi savetujemo“, kaže Rena Tangens, „da evropski korisnici ne koriste usluge velikih američkih koncerna, znači umesto naloga na Fejsbuku može da se otvori internet-prezentacija kod nekog nemačkog provajdera. To važi i za naloge elektronske pošte, nikako se ne savetuje održavanje takvog naloga samo kod Gugla, najbolje je koristiti usluge lokalnih provajdera. U Nemačkoj su takvi provajderi u nadležnosti nemačkih sudova tako da ne mogu da šalju podatke američkim tajnim službama.“

Valjda ne mogu. Doduše, elektronske komunikacije koje se ne odvijaju preko američkih firmi u Nemačkoj nadgleda ovdašnja tajna služba, pa je logično pretpostaviti da je i u drugim zemljama slična situacija. Svako ima svoje nacionalne organe za nadzor.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović