1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Obama ostaje latentni gospodar rata

Barak Obama ni sam ne zna da li ima pod kontrolom službe koje zarad interesa „Zemlje Slobode“ guraju nos gde god stignu, jedan je od komentara štampe na govor predsednika SAD o reformi tajnih službi.

Čitav jedan školski čas je Obama govorio i tek tu i tamo rekao nešto novo. Najavio je oštriju kontrolu tajnih službi, mada je ostavio Ministarstvu pravde da u roku od 60 dana sastavi konkretnije predloge, uz konsultacije sa zaštitnicima građanskih sloboda. „Želim da budem jasan – naše obaveštajne agencije nastaviće da prikupljaju informacije o namerama vlada – nasuprot običnim građanima – širom sveta, na isti način kako to rade obaveštajne službe svih drugih zemalja. Mi se nećemo izvinjavati samo zato što su naše službe možda efikasnije“, rekao je Obama. Dodao je da se više neće prisluškivati lideri partnerskih zemalja „osim ako za to postoji veoma opravdan razlog u domenu nacionalne bezbednosti“. Američki predsednik je još jednom kritikovao postupak Edvarda Snoudena, rekavši da „odbrana zemlje delom zavisi od vernosti onih kojima su poverene državne tajne“.

Miteldojče cajtung nabraja Obamine predloge: „Agenti NSA neće moći da se ponašaju slobodno kao do sada. Poneki sudija će biti zadužen za kontrolu. Poneki podatak više neće biti snimljen kod NSA nego na nekom drugom mestu. Nemačka kancelarka može da bude prilično sigurna da joj niko ne prisluškuje mobilni telefon. Ali to ne menja ništa. Obama se odlučio da pretpostavi nacionalnu bezbednost privatnoj sferi“, piše list. „Klasično balansiranje“ – tako Sarbriker cajtung naziva Obamin pokušaj da nešto kao menja, ali da u suštinu ne dira. „Uživo možemo da pratimo kako funkcija menja jednog političara“, piše ovaj list. Tako je čovek koji je pre pet godina počeo kao obnavljač razumne svetske sile završio kao sluga industrije straha koju vode tajne službe, navodi Noje rur cajtung. „Vanredno stanje, koje traje od terorističkih napada iz 2001. godine, glavni je kontekst svakog delanja u odbrani od opasnosti, delanja koje ne poznaje državne granice ili političke linije. Obama ostaje latentni gospodar rata u eri tehnologije“, piše list.

Sasvim drugačiji stav iznosi komentator Velta: „Ko je očekivao da Obama rasformira NSA ili im iščupa kandže – taj je sigurno razočaran. (…) Verovatno bi napadi od 11. septembra 2001. mogli da budu sprečeni da Ričard Nikson nije radikalno udario tajne službe. To uverenje je duboko. Teško da ima većeg poniženja za nekog američkog predsednika nego kada ga optuže da ugrožava bezbednost zemlje. I zato je Obamin predlog reforme mlak“, piše berlinski dnevnik. Štutgarter cajtung ne vidi stvari baš tako crno. „Obama je ipak pokazao da nije sasvim zaboravio da su mu koreni u borbi za ljudska prava. Voljan je da bolje kontroliše NSA i uspostavi nešto više transparentnosti.“ Ali ta transparentnost, u vidu godišnjeg kontrolnog izveštaja, je čista kozmetika, piše Merkiše odercajtung. „Teško je poverovati da je uopšte moguće kontrolisati čitav jedan paralelni svet sa desetinama tajnih službi“, piše list. Ni sam Obama ne zna, nadovezuje se WAZ, da li ima pod kontrolom „službe koje zarad interesa ‘Zemlje Slobode' guraju nos gde god stignu“.

Pogledajte video 04:37

NSA afera: Špijuniranje partnera "više sila"?

„O prisluškivanju drugih vlada ubuduće ne odlučuje NSA nego Bela kuća. Ali šta to menja!?“, pitaju se u Tagesšpigelu. Podseća se da su špijunirani i milioni Nemaca, kao i sama Angela Merkel. „Obama je razočarao mnoge Nemce, mada to i nije čudno – on je, naime, predsednik Amerikanaca. Oni funkcionišu drugačije i koriste proverene metode ne hajući za reakcije iz inostranstva.“ U sličnom stilu i Vestfalen blat primećuje da je nastala ogromna zabluda da američki predsednik treba da štiti privatnost Evropljana. „Države nemaju prijatelje nego zajedničke interese. Inače su konkurenti, često i protivnici. (…) Evropi su potrebni koncept, novac i politička volja. Sami treba da delamo, umesto što se uzdamo u reforme NSA. Posebno jer se na radi samo o američkim službama, nego i o kineskim i ruskim, svim tim silama kojima građanska prava ne znače ništa.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković

Audio i video