O sudbini Evrope na referendumu? | Evropa | DW | 17.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

O sudbini Evrope na referendumu?

U SR Nemačkoj nikada nije održan referendum na saveznom nivou. Samo je u pojedinim pokrajinama moguć plebiscit. Međutim, referendum po pitanju daljih evro-integracija, u Nemačkoj je ovog leta „vruća tema“.

Raspravu u Nemačkoj prouzrokovao je intervju sa ministrom finansija Vofgangom Šojbleom, koji je junu objavljen u časopisu „Špigl“. On je odbacio ideju uvođenja evro-obveznica za zajedničke dugove, sve dok ne bude bila formirana evropska fiskalna unija. Ukoliko se želi dalji napredak ka evropskom ujedinjenju, biće neophodno da se državne nadležnosti prenesu na evropske institucijama. Da bi se opravdao takav prenos ovlašćenja potrebno je da predsednik Evropske komisije bude neposredno biran, da bude ojačana uloga Evropskog parlamenta i Veća država, po uzoru na nemački Bundesrata ili američki Senat.

Šojble smatra da je referendum sve bliži

Šojble smatra da je referendum sve bliži

Šojble, inače pravnik, polazi od toga da nemački Osnovni zakon ne dozvoljava takav prenos ovlašćenja. Zbog toga je neophodno raspisivanje referenduma o novom nemačkom ustavu: „Pretpostavljam da bi to toga moglo da se dogodi ranije nego što sam mislio do pre samo nekoliko meseci“, rekao je Šojble.

Kancelarka se još nije izjasnila

Nemačka kancelarka Angela Merkel još nije iznela svoj komentar o eventualnom referendumu, ali su to uradili ostali vodeći političari i pri tom se mahom složili sa Šojbleovim mišljenjem.

Početkom avgusta predsedavajući socijaldemokrata (SPD) Zigmar Gabrijel, ponovo je podstakao raspravu pozvavši na „zajedničku evropsku fiskalnu i poresku politiku“. Ako se to ne uradi „evro će opstati samo u državama koje imaju slične ekonomske performanse“. Gabrijel je naglasio da je, kao preduslov, neophodno da jedna ustavna konvencija mora izradi ustavni amandman o kome bi građani odlučivali na referendumu“.

Gabrijela su podržali brojni socijaldemokratski političari. Između ostalih to su učinili i Frank Valter Štajnmajer i Per Štajnbrik, koji su, kao i Gabrijel, potencijalni kandidat SPD-a za kancelara. Liderka Zelenih Klaudija Rot takođe se složila sa Gabrijelovim mišljenjem. Saglasnost su Šojble i Gabrijel dobili i od Liberala (FDP), a u listu istomišljenika upisali su se i ministar spoljnih poslova Gido Vestervele i ministarka pravde Sabine Lojthojzer-Šnarenberger.

Predsednik bavarskog Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zeehofer, založio se za referendum o bitnim evropskim pitanjima, odnosno o finansijskoj pomoći drugim članicama Evropske unije i njenom proširenju.

Neslaganje iz hrišćansko-demokratskih redova

Osnovni zakon Nemačke

Osnovni zakon Nemačke

Otpor je, međutim, došao od hrišćansko-demokratskih (CDU) ministara Ursule fon der Lajen i Tomasa de Mezijera. Ministar odbrane izjavio je da „pre nego što narod bude glasao o novom ustavu, moramo da promenimo evropske ugovore.“ Veoma je dobro poznato do koje mere je to teško uraditi. Ministarka rada Ursula fon der Lajen zapitala se da li je neophodno „naš pametni i dragoceni Osnovni zakon tek tako dovoditi u pitanje.“

Nemački Osnovni zakon u evropskim integracijama i dalje ostavlja mnogo prostora za manevrisanje. Ipak, stručnjaci se spore upravo oko veličine manevarskog prostora.

Autori: Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković