1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

O strancima i Nemcima – bez dlake na jeziku

Nemačka je godinama ignorisala činjenicu da u njoj živi oko 15 miliona građana stranog porekla. U godini na izmaku ta činjenica je, posebno kroz polemike o muslimanima, izbila na površinu. Rasprava je obeležila godinu.

Tilo Saracin izneo teze o propaloj integraciji

Tilo Saracin izneo teze o propaloj integraciji

Kada je reč o strancima u Nemačkoj, 2010. je obeležila je do sada neviđeno otvorena javna diskusija. Došlo je do prave eksplozije u polemici koja je, inače, godinama vođena veoma uzdržano. Konačno se javno priznalo da stranci nisu gastarbajteri, radnici na privremenom radu. Otvorena su mnoga pitanja, na primer: koliko integracije se može zahtevati od jedva pismenog priučenog radnika iz istočne Turske, a koliko od akademski obrazovanog žitelja Istanbula.

Rasprava se intenzivirala posebno posle spoznaje da Nemačku ovi potonji, dakle dobro obrazovani i ambiciozni stranci, ionako više-manje zaobilaze u velikom luku. Iz ove spoznaje se rodila teorija po kojoj u Nemačkoj isključivo žive loše obrazovani, neuki stranci koji nemaju volje, a ni kapaciteta za nešto što se zove – integracija.

Mada ova teorija nije nova, ona je 2010. dobila novog portparola u liku i delu Tila Saracina, socijaldemokratskog političara i sada već bivšeg člana uprave Nemačke centralne banke. Njegova knjiga „Nemačka ukida samu sebe“ odmah se našla na listama bestselera, a Saracin je bio učesnik u brojnim javnim i televizijskim diskusijama. Na njima se uglavnom raspravljalo o teoriji po kojoj je budućnost Nemačke ugrožena zbog sve brojnije populacije stranaca, pri čemu je Saracin posebno na zub uzeo one muslimanske veroispovesti.

Više nacija – reprezentacija

Sami Kedira i Mesut Ozil, zajedno u dresu Nemačke i Rala

Sami Kedira i Mesut Ozil, zajedno u dresu Nemačke i Rala

Ova tema nije zaobišla ni glavni sportski događaj 2010, Svetsko prvenstvo u fudbalu. Iako su i na prošlim prvenstvima za pancere igrali igrači čiji roditelji nisu rođeni Nemci, ove godine je nemačka reprezentacija već na prvi pogled odavala do koje mere je Nemačka postala multikulturno društvo.

Poverenica savezne vlade za integraciju, Marija Bemer, nije propuštala priliku da u javnosti naglasi činjenicu da je 11 od 23 igrača koje je selektor Joahim Lev poveo u Južnu Afriku, stranog porekla. „Kada malo bolje pogledam oko sebe, vidim da nas ima sa svih strana. Mnogi kažu – ‘Mi smo Nemci, mi pripadamo ovde!’ I zato smatram vrlo važnim što je Mesut Ozil odlučio da zaigra za nemačku reprezentaciju. To je bila važna odluka i mislim da bi mnogi koji su ovde odrasli isto tako trebalo da se odluče.“

Mesut Ozil, turskog porekla, i jedna druga zvezda pancera Sami Kedira, iz nemačko-tuniskog braka, dva su primera uspele integracije. Ipak, ključ uspešne integracije je pre svega jezik. „Ko ne govori jezik zemlje u kojoj živi samo je pasivni posmatrač. Oni koji nauče jezik, napreduju, a i drugima se daje dobar primer“, smatra Bemer.

Na sledećoj strani:

Nisu svi Mesut Ozil