O Radovanu Karadžiću i štrajku u Lufthanzi

Frankfurter algemajne cajtung izveštava o pretnjama smrću predsedniku Srbije Borisu Tadiću iz redova radikala, i o tri navodna Karadžićeva boravka u Beču, sa hrvatskim pasošem na ime Petar Glumac. Austrijski savezni ured za zaštitu ustavnog poretka i borbu protiv terorizma ispituje slučaj. List piše i o malim protestima zbog Karadžićevog hapšenja, kojih je o vikendu bilo u Beogradu i na Palama.

Samo velika igra

„Njegovo skrovište bila je javnost, brutalnom vođi rata preobraženom u gurua pre svega je bila potrebna velika pozornica“, piše Zidojče cajtung koji gotovo čitavu stranicu posvećuje detaljima iz Karadžićevog života pod pseudonimom Dr. Dabić. „Moguće je da je za Karadžića sve bila samo velika igra – i politika i medicina: uvek je bilo reči o ozdravljenju. Da li je on pri tom sebe doživljavao kao pobednika, i da li se dobro osećao, pitanje je koje vodi u nedoumice. Njegov život u bekstvu je i dalje najvećim delom nerasvetljen, u Beogradu su rekonstruisani samo fragmenti iz poslednjeg perioda. Šta je sve te godine radio, i šta mu se dešavalo, znaju samo posvećeni. Ali ne treba biti prorok da bi se moglo reći da je sigurno imao i teških dana. Sada će morati da se navikne na veliki broj čuvara. Pet do šest policajaca stoje pred vratima njegove beogradske ćelije. Ni u Hagu će ga stalno držati na oku. No, jedno će Radovan Karadžić pred svojim Haškim sudom ponovo imati: veliku pozornicu.

Mogao je biti odavno uhapšen

U današnjem izdanju, nedeljnik Špigel o hapšenju Karadžića između ostalog piše: Oni koji su ga tražili, mogli su ga davno uhapsiti, ubeđenje je većine u Srbiji. Najmanje nekoliko nedelja pre hapšenja, tajne službe su znale za poslednju lokaciju na kojoj je Karadžić boravio. Odlučujuće je bilo to što je srpski predsednik Tadić na čelo tajne službe doveo lojalnog Sašu Vukadinovića. Špigel objavljuje i intervju sa Ričardom Holbrukom, koji za Karadžića kaže: „Bio bi dobar nacista“. Na novinarsko pitanje da li će kao i u slučaju bivšeg srpskog predsednika Miloševića, pravno biti teško da se Karadžiću dokaže zločin, Holbruk je odgovorio: „Ne. Biće mnogo svedoka, jer je on bio čovek koji je u brdima rado pozirao sa mitraljescima. Na pitanje Špigelovih novinara da li su tačne glasine koje već dugo kruže, da je on lično sa Karadžićem postigao sporazum da ako ode iz poltike neće morati u Hag, Holbruk je odgovorio: „To su gnusne laži koje ne želim da komentarišem.“

Krizni plan Lufthanze

Zidojče cajtung piše o pokušaju koncerna da tokom štrajka smanji broj otkazanih letova. Putnici će od danas morati da budu spremni na najveći štrajk u poslednje 23 godine. Prema navodima sindikata Verdi, najteže posledice osetiće se na aerodromima Hamburg i Frankfurt. Komentator se pita: Da li je štrajk u Lufthanzi usred letnjih odmora uopšte moguć? Pravno gledano – da. Letenje je osetljiva oblast. Onaj ko mora iznad oblaka, jer je rezervisao termine ili uplatio letovanje, nema alternativu. Pogotovo ne usred godišnjih odmora. A žrtve štrajka nisu ni rukovodstvo Lufthanse, ni sindikati.

Kelner štat ancajger piše o nerviranjima tokom odmora koja neće biti bez posledica. Štrajk Lufthanse je takođe i prilika da se pokažu sindikati. Nije reč samo o povećanju plata, već i o uticaju i moći sindikata. Skoro polovina letačkog osoblja nije u Verdiju, već u konkurentskoj organizaciji Ufo, koja pregovara o novom ugovoru i zahteva 15 odsto veću zaradu.