O nesreći zvanoj: biti Grk | Evropa | DW | 21.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

O nesreći zvanoj: biti Grk

U jeku krize grčko-nemački odnosi stavljeni su na probu. Čak se i grčki predsednik verbalno obračunao sa nemačkim ministrom finansija. Pri tome su Nemci još 2005. u anketama važili kao „omiljena strana nacija“ za Grke.

Nikos Dimu je stručnjak za marketing, urednik i publicista. Priče o „lenjim Grcima, koji u penziju odlaze u pedesetoj“, za njega su podjednako nepodnošljive kao i relativno netaktične primedbe nemačkog Ministarstva finansija. On smatra da su se u ovoj krizi obe strane ponele nekorektno.

Karikature u grčkoj štampi

Karikature u grčkoj štampi

„Morate imati u vidu da Grci imaju tendenciju da za ono što se dešava uvek okrive nekoga van Grčke. Kada sam bio dete, to su bili Englezi, zatim Amerikanci, sada su to Nemci. Ima mnogo teorija zavere u glavama ljudi. Mnogo čak misle da je ova kriza veštačka; da je inscenirana kako bi Grčka jednog dana mogla da se kupi za jevtin novac.“

Skok iz srednjeg veka u novo vreme

Ovakvi stavovi su ovom autoru doneli negativnu popularnost. U svojoj zbirci aforizama „O nesreći zvanoj: biti Grk“, on je pošao tragom pitanja o identitetu svoje zemlje, i pokušao da objasni nedostatak samokritike:

„Grci nisu doživeli ništa od onoga što je današnju Zapadnu Evropu učinilo onim što je postala. Oni nisu doživeli renesansu, nisu imali građansku klasu, nisu doživeli reformaciju, ni prosvetiteljstvo, ni Francusku revoluciju. Oni su iz srednjeg veka, u kome su živeli do oslobodilačkog rata 1821, jednostavno katapultirani u novo vreme. Zapadna demokratija je za nas nešto novo, baš kao i racionalna organizacija društva. Vidim da mlada generacija razmišlja mnogo racionalnije od moje generacije. Sve će se promeniti, ali to ne ide od danas do sutra.“

Razlika između običnih građana i elite

Grčka politička elita još profitira od rođačke privrede - sistema koji sam sebe reprodukuje. Vasiliki Jorgijadu, politološkinja na univerzitetu Panteon u Atini, ima razumevanje za kritiku nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. Ona kaže da je važno da se u kritici diferencira, da se ne trpaju svi u isti koš.

Fudbalski trener Oto Rehagel – „rešenje“ za komesara za štednju

Fudbalski trener Oto Rehagel – „rešenje“ za komesara za štednju

Po njenom mišljenju, Šojble ima pravo, ali i nemački poreski obveznici moraju znati da milioni Grka svakodnevno idu na posao i plaćaju porez - i tako veliki deo srednjeg sloja. Oni moraju da razlikuju poštene građane koje je ova kriza najteže pogodila, i elitu države, koja je kriva za krizu.

Mnogi, međutim, najnovije događaje prate uz dozu humora. Karikaturista dnevnika Katimerini dao je svoj predlog rešenju krize: kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Volfgang Šojble bespomoćno gledaju u fudbalskog trenera Ota Rehagela, koji je svojevremeno grčku reprezentaciju doveo do titule prvaka Evrope. Reči koje izgovaraju glase: „Morate nam pomoći - vi ste jedini koga bi Grci mogli da prihvate kao komesara za štednju“.

Autori: Janis Papadimitriju / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković