1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

O mirovnim trupama i odbeglim zlocincima

Rat na Bliskom istoku i dalje je tema broj jedan u svetskim medijima. Na prvoj strani Ziddojce cajtunga vidi se slika americke ministarke spoljnih poslova Kodnolize Rajs i izraelskog premijera Ehuda Olmerta zu naslov Moramo da nastavimo borbe. Ovaj ugledni konzevrativni dnevnik iz Minhena objavljuje i tekst o Dragan Vasiljkovicu, poznatom kao kapetan Dragan , a povodom godisnjice od ubistva svog dopsinika pocetkom rata u bivsoj Jugoslaviji. Ali, prvo komentar o Bliskom istoku koji moze da se procita u Ziddojce cajtungu , i ciju je paznju pre svega privuklo moguce ucesce Bundesvera u mogucoj mirovnoj misiji u Libanu. Komentatro tim povodom kaze:

Najjaci argument za ucesce nemackih vojnika je bez sumnje je to da je pravo na postojanje Izraela drzavni rezon Nemacke. Ali, da li to zaista moze da znaci da Nemci ovo pravo u slucaju potrebe moraju da brane i oruzjem? Zahtevani robusni mandat bezbednosnih trupa znaci da se u slucaju potrebe mora da puca na borce Hezbolaha. I jos gore: sta bi se desilo ako bi mirovne trupe morale da odvrate izraelsku komandu od osvetnicke akcije protiv Hezbolaha.

Merkisse odercajtnug se posebno sovrce na izjavu nemackog ministra odbrane Franca Jozefa Junga:

Najnovija Jungova izjava o akciji na Bliskom istoku i eventualno ucesce Bundesvera je ocigledno reakcija na nepoznavanje aktuelne situacije na Bliskom istoku i nedostatak istorisjkog osecaja. Moze biti da je Izrael za stacioniranje medjunarodnog kontigenta na jugu Libana. Vlada u Bejrutu na protiv, zeli da problem Hezbolaha resi politickim putem. Brza reakcija ministra je siptomaticna za politkiu koja se mesa u svaku krizu.

Komentator Merkisse algemajne iz Potsdama je uveren:

Ako bi kojim slucajem u zadatke Bundesvera spadalo i to da Izrael spreci da izvodi vojne akcije u Libanu, da li bi to znacilo da Nemacka ne sme u tome da ucestvuje? Od holokausta je neprihvatljivo da nemacki vojnici pucaju na Jevreje. Ukoliko bi trupe UN imale zadatak samo da pomognu libanskoj vladi da razoruza hezbolah miliciju onda se situacija vidi u drukcijem svetlu. Aklo Izrael,ali takodje i Liban, mozda i Sirija budu prihvatili Bundesver u regionu, onda bi Berlin jedva mogao a da ne udovolji toj zelji.

Komentar na sedmoj strani Ziddojce cajtunga zu sliku Dragana Vasiljkovica poznatog kao kapetan Dragan, objavljen je povodom petnaeste godisnjice od ubistva reportera ovog uglednog dnevnika Egona Skotlanda, za ciju smrt list optuzuje direktno Vasiljkovica. U komentaru se izmedju sotalog kaze:

Dragan Vasiljkovic je toliko cesto u zivotu menjao strane da na kraju verovatno vise ni sam ne zna koja strana zemljine kugle je za njega bezbednija. Uprokos svim optuzbama protiv njega, Haski tribunal nije podigao optuznicu. Tribunal je u nacelu vodio istrage i o dobrovoljcima , ali se na kraju skoncetrisao na krupnije zverke. Njegov nastup svedoka na sudjenju Slobodanu Milosevicu pretvorio se za tuzilastvo u fijasko bez primera. On je opovrgao sve ono sto je pre toga sam potpisao.

Vasiljkovic je upotrebio sudnicu da opere svoju biografiju. Niko nije smeo da baci kutiju cigareta na pod, a da posle toga nije morao da je podigne, rekao je on i dodao: Osecao sam se potpuno odgovornim za sve. To da civilima nije mogao nista lose da ucini podvukao je time sto je uvek saosecao sa onima koji pate.

Sud u Sibeniku je podigao optuznicu protiv Vasiljkovica. 40 svedoka je spremno da protiv njega svedoci medju kojima su i dva njegova biva saborca. Zbog toga bi moglo ipak da se desi da bude izveden pred sud u slucaju da ga australijske vlasti izruce. Za proces u Nemackoj zbog ubistva Egona Skotlanda tuzilastvo u Minhenu mora jos neke podatke da dokaze . Na primer to da je Vasiljkovic 26. jula 1991.godine naredio da se puca na sve sto mrda. Posle njegovog hapsenja tuzilastvo je obnovilo postupak i prvi put je ukljucena i kriminalisticka policija.