1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

O gripu, pravdi i rasipništvu

Ima mišljenja da su izdaci za zaštitu od gripa H1N1 u toj meri neujednačeni da se stvara zdravstveni aparthejd – bogati će biti zaštićeni od svinjskog gripa, siromašni su prepušteni sami sebi da se snalaze kako znaju.

default

Ima li razloga za paniku?: Japanska ükola u Diseldorfu u kojoj je 30 uöenika obolelo od virusa H1N1

Milijarde dolara izdvajaju se za vakcine, tamiflu i zaštitne maske, ali istovremeno je počela žestoka rasprava o ravnopravnosti. Neki kritičari tvrde da su izdaci za zaštitu od gripa H1N1 u toj meri neujednačeni da se stvara zdravstveni aparthejd – bogati će biti zaštićeni od bolesti, siromašni su prepušteni sami sebi da se snalaze kako znaju i umeju.

Drugi tvrde da se troše ogromne sume na zaštitu od bolesti koja nije opasnija od običnog gripa što je apsurdno ako se imaju u vidu hiljade ljudi koji svakodnevno umiru od mnogo težih bolesti koje nisu tako interesantne za medije i na koje se ne izdvaja ni približno toliko novca koliko za sprečavanje gripa H1N1.

Još jedan primer neravnopravnosti

„To je još jedan od primera jaza između severa i juga, bogatih i siromašnih“, kaže Mišel Kazačkin, izvršni direktor Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije.

„U bogatim zemljama severa prave se zalihe vakcina, antiviralnih lekova i sve to uz rizik da se sve skupa pokaže kao neefikasno. U siromašnim zemljama juga nema ni dijagnoze, ni lečenja“, izjavio je Kazačkin u intervjuu za AFP.

Vakcine i antiviralni lekovi za siromašne zemlje prikupljaju se u okviru programa Ujedinjenih nacija ili kao pokloni bogatih zemalja nerazvijenim ili kao donacije džinovskih farmaceutskih kompanija.

Međutim, generalni sekretar OUN Ban Ki Mun i direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čan upozoravaju da te količine ni izdaleka nisu dovoljne. Oni zahtevaju da se obezbede milijarde dolara kako bi se pomoglo i siromašnim zemljama da se pripreme za pandemiju svinjskog gripa.

„Pandemija nepristojnosti“

Mogućnosti proizvodnje vakcine protiv gripa su ograničene i ni približno dovoljne za svet od gotovo sedam milijardi ljudi. Svi oni su u opasnosti da obole od ovog novog i visoko zaraznog virusa“, izjavila je Čan i upozorila:

Lavovski deo te ograničene proizvodnje otići će bogatim zemljama. Ponovo se uveravamo u prednosti bogatstva. Ponovo vidimo da oni koji ne mogu da plate nemaju pristup lekovima“.

Drugo je pitanje da li su moralno opravdani ogromni izdaci za zaštitu od pandemije virusa H1N1. Naime, svakog dana 11.500 ljudi umire od hronične pandemije side, malarije i tuberkuloze. Od aprila, kada su se pojavili prvi slučajevi svinjskog gripa, umrlo je, prema podacima SZO, 816 ljudi.

Mark Žentilini, profesor na predmetu infektivne bolesti i bivši direktor francuskog Crvenog krsta, svinjski grip ukratko naziva „pandemijom nepristojnosti“ u kojoj su političari bogatog sveta otvorili slavine novca kako bi izbegli optužbe da ne čine dovoljno za sprečavanje zaraze. Kao primer navodi Francusku koja je izdvojila milijardu evra kako bi kupila dovoljno vakcina da zaštiti svojih 60 miliona stanovnika.

Istorijska poređenja

Symbolfoto zum Thema Schweinegrippe

Danas lekari imaju lekove za koje se u vreme španskog gripa nije ni znalo: Simbolična fotografija Tamiflua

Trenutno se ispituje koliko je vakcina bezbedna i efikasna i biće gotova tokom sledećih mesec – dva, ali se tačan datum ne zna. Ne zna se ni da li će ta vakcina pružati zaštitu i u slučaju da virus mutira u neki smrtonosniji oblik od čega se uveliko strahuje.

Milijarda evra za vakcinu o kojoj se tako malo zna je čista brzopletost. To je moralno neprihvatljivo i taj novac mogao se bolje iskoristiti negde drugde“, kaže Žentilini.

Branioci te strategije podsećaju na pandemije gripa u 20. veku, posebno španskog gripa 1918 – 1919. godine, od koga su umrle desetine miliona ljudi i upozoravaju da se mora biti spreman i na tako nešto.

Međutim, samo dan nakon što je SZO proglasila pandemiju svinjskog gripa njujorški mikrobiolozi Taia Vang i Piter Palese upozorili su da bi trebalo sačuvati smisao za meru i da ništa ne ukazuje da će virus izazvati pandemiju koja bi imala posledice kao neka od onih u Dvadesetom veku. Osim toga, današnji lekari imaju na raspolaganju vakcine, antiviralne lekove i antibiotike za koje lekari 1918. godine nisu ni znali.

Svakog meseca u svetu umire oko 80 hiljada dece od malarije i dvostruko više od dizenterije. Na skali svetskih zdravstvenih kriza trenutna epidemija virusa H1N1, svinjskog gripa, prilično je nisko. Zašto je onda ta epidemija izazvala takvu uzbunu?“, napisala su dvojica mikrobiologa u američkom časopisu „Cell“.

afpe/nb/zbs

  • Datum 02.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/J1qL
  • Datum 02.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/J1qL