1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

O decjim univerzitetima u Nemackoj

Ispred amfiteatra univerziteta Humbolt u Berlinu cetvrtkom vlada ogromna gužva. Studenti se opraštaju od roditelja, ispijaju poslednje gutljaje caja i soka koje mame i tate spremaju u torbice za užinu i odlaze u susednu prostoriju gde cekaju da se predavanje završi.
Scena je odraz ogromnog zanimanja za predavanja za decu na berlinskom univezitetu, jednoj od najuglednijih nemackih visokoškolskih ustanova. Mnoštvo malih studenata prinudjeno je da predavanje prati na ekranu izvan sale, je nisu našli mesto u amfiteatru.
Na preko 70 nemackih univerziteta organizuju se predavanja za osnovce, i "deciji univerziteti" doživljavaju bum. Ideja je potekla pre dve godine sa univerziteta u Tibingenu. Prošle godine se pridružilo 40 visokoškolskih ustanova, ove godine se taj broj skoro udvostrucio. Svuda je organizatore predavanja za ucenike osnovnih škola (koje u Nemackoj, u zavisnoti od federalne jedinice, traju cetiri ili šest godina) iznenadilo ogromno zanimanje dece i roditelja.
Profesori priznaju da nije jednostavno držati nastavu za akademski podmladak, tim pre što su amfiteatri neocekivano prepuni, a iskustvo nastavnog osoblja u komunikaciji sa decom koja vicu, bacaju avioncice od hartije i tuku se sa "kolegama" koji su zauzeli bolj mesta prilicno malo.
Ali, vec na kraju prvog predavanje, koje je profesor filozofije Folker Gerhard odrzao o temi "Zašto zapravo želimo nešto da saznamo," videlo se se da trud nije uzaludan. Profesor je bio zasut pitanjima poput "zašto se talenat nasledjuje od roditelja, a znanje ne", "zašto neki ljudi veruju u duhove, a neki znaju da ih nema", "da li zaista može da se odgovori na pitanje da li je prvo postala kokoška ili jaje."
Profesori priznaju da je istinski izazov pripremiti za školarce predavanje koje ce 45 minuta držati njihovu pažnju. Teme su, na Humboltu, kao i drugim univerzitetima širom zemlje brižljivo odabrane tako da mogu da zainteresuju publiku u dobi izmedju sedam i 11 godina: Zašto su ljudi ipak pametniji nego roboti, Zašto nema dovoljno hrane za sve ljude na planeti, Zašto avioni teški nekoliko desetina tona mogu da lete, Zašto na svetu ima tako mnogo razlicitih jezika, Zašto deca lice - ili ne lice - na roditelje.
Strucnjaci se slažu da decji univerziteti jesu obogacenje školske svakodnevice i znacajan podsticaj, posebno za zainteresovanije i aktivnije djake. Teme koje se ne obradjuju svakodnevno u osnovnoj školi povecavaju želju za ucenjem i podsticu na samostalno razmišljanje, kažu psiholozi i pedagozi.
Univerziteti i profesori, pak, pokazuju da su, uprkos cinjenici da je finansijska potpora sve manja, u stanju da pruže i nešto novo van redovne nastave. U medjuvremenu je prvi decji univerzitet otvorio i internet stranicu.
Nemacku javnost i strucnjake su prošle godine ozbiljno zabrinuli rezultati istraživanja nivoa znanja petnaestogodišnjaka u zemljama OECD-a. Cinjenica da su mladi Nemci bili u drugoj polovini tabele delovala je kao šok. Samo nekoliko meseci kasnije unete su izmene u nastavni program za niže razrede osnovne škole. Povecan je pre svega broj casova maternjeg jezika uz obrazloženje da oni koji ne znaju dobro da citaju i ispravno da pišu, teško da mogu da napreduju i u drugim predmetima.
U pojedinim saveznim zemljama najavljene su izmene zakona o školstvu, a razmišlja se o promenama i u predškolskim ustanovama ne bi li deca što potkovanija stigla u školu. Posebno važno pitanje jeste kako da se nastava organizuje tako da ucitelji što je ranije moguce prepoznaju posebno talentovane i natprosecno inteligentne ucenike da bi im se omogucio odgovarajuci podsticaj. U okviru takvih razmišljanja i roditelje i nastavnike oduševila je i ideja o decjim univerzitetima.