Davos – velika nesigurnost

On, Klaus Švab, nije kriv. Nije kriv ni Svetski ekonomski forum koji je Švab osnovao 1971: nije kriv za ekonomsku nejednakost u mnogim društvima, nije kriv za sve veći strah od globalizacije, niti za anti-globalizacijski pokret; nije kriv za uspehe populista u izglasavanju bregzita u Velikoj Britaniji, pa ni za ishod predsedničkih izbora u SAD.

Tako bi mogao da se shvati citat, kojim je Švab otvorio konferenciju za novinare povodom održavanja 47. Ekonomskog foruma u Davosu. Švab je pročitao tekst koji je napisao pre 20 godina: još tada je upozoravao na porast populizma, iznoseći tvrdnju da globalizacija mora da bude isplativa za većinu ljudi, a ne samo za male elite.

Sve to važi i danas, kaže Švab. „Svaki pokušaj da se na kompleksne globalne izazove odgovori jednostavnim rešenjima, osuđen je na propast. Ne smemo da verujemo samo u populistička rešenja".

Švab svoj Ekonomski forum vidi kao protivtežu, odnosno koncept suprotan populizmu. Na Forumu u Davosu svake godine se može čuti mnoštvo različitih stavova i pogleda političara, preduzetnika i investitora, ali i naučnika, predstavnika nevladinih organizacija i ljudi posvećenih socijalnom angažmanu.

Susret globalne elite

I pored toga, Svetski ekonomski forum je skup globalne elite i svetskog establišmenta. Tu se politička moć susreće sa finansijskom. I godinama se propoveda da više globalizacije, više trgovine sa drugim zemljama i manje barijera za međunarodne nosioce kapitala, od sveta prave bolje mesto za život.

Ali stari postulati, sve su više pod sumnjom. Baš u zapadnim demokratijama sve je više ljudi koji se pitaju da li globalizacija i s njom povezana globalna konkurencija, ima više nedostataka i mana ili prednosti. To je imalo i ulogu kod Britanaca prilikom izglasavanja bregzita, ali i kada je Tramp izabran u SAD.

Švab se zato zalaže za solidarnost. „Svaka tržišna privreda proizvodi pobednike i gubitnike, kaže. „Sistem je održiv samo onda kada između pobednika i gubitnika ima dovoljno solidarnosti."

Inače, ovogodišnji Foruma u Davosu glasi „Odgovorno i odgovarajuće liderstvo". To bi trebalo da bude asocijacija na rastuće otuđenje između velikih delova stanovništva i elita, ali i na gubitak poverenja u institucije.

Ko dolazi, a ko ne?

Nemačka kancelarka Angela Merkel otkazala je svoje učešće na Forumu. Umesto nje, u Davos putuju ministar finansija Volfgang Šojble i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen. Francuski predsednik Fransoa Oland ostaje kod kuće, isto kao i novi italijanski premijer Paolo Đentiloni. Ali dolazi britanska premijerka – iako nije verovatno da će Tereza Mej u Alpima da predstavi konkretne planove za bregzit.

Ove godine nedostaju važni političari iz SAD, jer je 20. januara, što je poslednji dan Svetskog ekonomskog foruma, novi predsednik SAD polaže zakletvu. Očekuje se samo bivši menadžer Hedž-fonda Entoni Skaramuči, koji je, kao deo Trampovog prelaznog tima, pripremao preuzimanje poslova od Obamine administracije.

Iako Tramp neže biti u Davosu, on će ipak da dominira ovogodišnjim Svetskim ekonomskim forumom. Da li će SAD politički da se izoluju? Da li će da raskinu sporazume o slobodnoj trgovini i one o zaštiti klime? Kako će izgledati njegova politika prema Kini? Sva ta pitanja će u Davosu sigurno biti postavljena – ali odgovora neće biti.

Klaus Švab ipak ima još jednog „keca u rukavu" – čoveka zbog kojeg će pogledi biti usmereni ka Davosu. Tamo će se ove godine pojaviti predsednik Kine Si Đinping i održati govor. To je prva poseta Svetskom ekonomskom forumu jednog kineskog šefa države od 2003.

Kina nije demokratija i Si ne mora da se boji da će da naljuti birače. Njegovo pojavljivanje u Davosu, za Švaba je „posebno relevantno" s obzirom na moto susreta koji glasi Prilagodljivo i odgovorno rukovođenje. „Kada je u pitanju ekonomska moć, Kina će uskoro dostići SAD. Zato od predsednika Sija Đinpinga očekujem da nam iznese na koji način i kako će Kina u pitanjima od globalnog značaja odgovorno i prilagođeno da preuzme vodeću ulogu."

Novi rekordi

Više od 3.000 vrhunskih političara, top-menadžera i naučnika prisustvovaće Svetskom ekonomskom forumu u Davosu – toliko ih nikada nije bilo. Dolazak je najavio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. „Sve važne međunarodne organizacije biće u Davosu", rekao je Švab, „ali i svi veliki državni fondovi i njihovi top-menadžeri."

Uz to dolaze i privatni, ali ne manje potentni ulagači kao što je Rej Dalio, šef najvećeg svetskog hedž-fonda „Bridžvoter", potom Leri Fink, šef jedne od najvećih firmi za upravljanje finansijama i investiciono savetovanje „Blekrok"  ili osnivač „Majkrosofta" Bil Gejts, sada predsedavajući najvećoj privatnoj fondaciji na svetu.

U rituale u Davosu spada i da šefovi država i ministri koji učestvuju na Forumu pokušavaju da finansijske elite širom sveta ubede da investiraju u njihove zemlje.

Umetnici su prisutni

Brojne diskusije, predavanja i radionice po sadržaju su okrenute temama poput oživljavanja slabe konjukture u svetu, reformama kapitalizma kako bi se sprečilo produbljivanje podela u društvu, pitanju kako se suočiti s gubitkom poverenja u vlade i institucije, ali i četvrtoj industrijskoj revoluciji, odnosno posledicama digitalizacije na zapošljavanje i blagostanje.

U Davosu ne sme da nedostaje ni kulture. „Sarađujemo sa 40 umetnika tzv. 'vođama u kulturi', jer oni osluškuju šta misli narod i u stanju su da moćnima saspu istinu u lice", kaže Ema Benamojr, zadužena za planiranje programa.

Dobitnici nagrada „Kristal", koje se tradicionalno tokom prve večeri i otvaranja uručuju umetnicima, već se znaju i to su: nemačka violinistkinja Ane-Sofi Muter, kolumbijska pop-pevačica Šakira i američki glumac Forest Vitaker nagrađeni su za svoj socijalni angažman.