NZZ: „Kosovo poslednja velika mogućnost u jugoistočnoj Evropi“

„Između stolica" naslov je osvrta o položaju katolika kao verske manjine u Srbiji. U Frankfurter Algemajne Cajtungu između ostalog čitamo da postoji ideja da se organizuje zajedničko slavlje katolika i pravoslavaca povodom obeležavanja 1700-godišnjice Diktusa Tolerancije. „Na žalost saradnja sa našom pravoslavnom braćom nije tako dobra, kako smo se nadali", objašnjava biskup Stanislav Hočevar. Iako nije pesimista, biskup smatra da nakon komunizma i tri i po izgubljena rata još nisu sazrele mogućnosti političkog povezivanje Srbije sa zapadom.

„Mi negujemo stalne i dobre kontakte sa srpskom crkvom, ali mi moramo potvrditi nešto što će na zapadu malo ko razumeti. Postoje velike razlike. Reč je o sasvim drugačijoj psihologiji. Na primer kod odvajanje crkve i države, prema patrijarhu Pavlu to predstavlja „simfoniju crkve i države". U praksi se to ogleda tako što „se premijer sa patrijarhom konsultuje o postavljanju ministara", kaže biskup bez daljih komentara. I zaista, ukoliko Koštunica pobedi na predstojećim izborima, u Srbiji bi moglo da usledi vreme političko-religiozne simfonije. FAC se pita: „Hoće li tada ponovo pojedini građani Srbije pakovati kofere, jer za njih na ovom koncertu neće biti mesta?

Noje Ciriher Cajtung čitavu stranu posvećuje otvaranju novih privrednih mogućnosti nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Potreba za investicijama na Kosovu je enormna. Između ostalog čitamo: „U Bečkom birou vri kao u košnici. Albanci koji su studirali u inostranstvu čine sve da pomognu svojoj zemlji. Sa prospektima i motoom „Kosovo poslednja velika mogućnost u Jugoistočnoj Evropi", zaposleni u agenciji Kosovo IPAK se trude da pridobiju partnere u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj. Šef biroa Kujtim Dobruna ne gura probleme Kosova pod tepih. On kaže da velika nezaposlenost ili propala infrastruktura u sektoru energije i saobraćaja – jesu problemi koji mogu biti rešivi uz strana ulaganja." Stranci ne žure. Zbog osporavanog statusa investitori su uzdržani. Nakon opsežne analize Noje ciriher cajtung" konstatuje da nakon uprave UN-a, čija se era bliži kraju, moraju biti ostvareni jasni odnosi kako bi se privukao strani kapital.

Jedna od vodećih nemačkih tema je diskusija o daljim akcijama Bundesvera u Avganistanu. Špigel onlajn piše da izbori u Bavarskoj koče Bundesver u Avganistanu. Srah rukovodstva CSU od poraza na zemaljskim izborima u septembru odrazio se na akcije Bundesvera u Avganistanu. Prema informacijama Špigla, ISAF trupe će tek u oktobru dobiti pojačanje. To znači novu svađu sa saveznicima. Kako bi osnažili bavarsku sestrinsku partiju (CSU), kancelarka Angela Merkel i ministar odbrane Franc Jozef Jung( CDU), smatraju da 3500 vojnika koliko je stacionirano u Avganistanu može dobiti pojačanje tek nakon isteka regularnog mandata u Bundestagu u oktobru.

Pod naslovom „Zašto je zaboravljeno zbog čega smo u Avganistanu“, Kelnerštadtancajger piše da je bivši šef nemačke diplomatije, Joška Fišer, objasnio neminovnost učešća Bundesvera i u opasnim akcijama na „vrućem jugu“ Avganistana. Nakon američkih izbora, nemačka savezna vlada će morati da odgovori zahtevima Nato saveznika, rekao je Joška Fišer za Tagesšpigel am Sontag. „U Nemačkoj je zaboravljeno zašto smo mi tamo“, rekao je Fišer. Ponvo mora postati jasno da je rat bio reakcija na terorističke napade na SAD u septembru 2001. Joška Fišer je ubeđen da bi „tako nešto ponovo moglo da se dogodi", ako bi borba protiv Talibana i Al Kaide bila izgubljena.