Nuklearno razoružanje ili modernizacija?

Zahvaljujući Strateškom sporazumu o razoružanju START (Strategic Arms Reduction Treaty) između SAD i Rusije, na svetu je sve manje nuklearnog oružje za masovno uništenje, piše u novom izveštaju stokholmskog Instituta za istraživanje mira (SIPRI). Međutim, iako su dve nuklearne supersile smanjile broj nuklearnih bojevih glava, to nije nužno dokaz stvarnog razoružanja.

„Mnoge nuklearne bojeve glave koje su uništene ili demontirane, bile su prosto zastarele. To je, da tako kažem, nasleđe iz vremena hladnog rata“, kaže Kajl Šenon, jedan od glavnih autora novog izveštaja SIPRI. „U pogledu operativne snage, smanjenje arsenala prilično je skromno.“

Nuklearni divovi i patuljci

Optimisti su oni koji su mislili da će novi START između Rusije i SAD, koji je stupio na snagu 2011, u doglednoj budućnosti svet pretvoriti u zonu bez nuklearnog oružja. „Cela stvar je bila razočaravajuća, pre svega zbog još uvek teških odnosa između SAD i Rusije. Rusiju je trebalo više uključiti i ozbiljnije shvatiti u Savetu NATO-Rusija“, ukazuje Anete Šaper, ekspertkinja za kontrolu nuklearnog naoružanja u Fondaciji za istraživanje mira i konflikata u Frankfurtu na Majni. Ona je razočarana i time što je nuklearno oružje još uvek stacionirano u Nemačkoj. Ona to nazova „anahronizmom“. „Zapravo je odavno trebalo da bude povučeno“, kaže Šaper.

Rusija i SAD poseduju lavovski deo nuklearnog arsenala u svetu – više od 90 odsto. Ali, čak i manje nuklearne sile izgleda da prate trend modernizacije, piše SIPRI. Francuska i Velika Britanija su u različitim fazama modernizacije svojih sistema nuklearnog oružja, kaže Šenon Kajl i dodaje da je jasno da u bliskoj budućnosti ni jedna od te dve zemlje ne žele da se u potpunosti odreknu nuklearnog oružja. „Kina izgleda ima dugoročni program modernizacije, ali fokus je više na poboljšanju kvaliteta nego na brojčanom proširenje nuklearnog programa“, kaže stručnjak SIPRI.

Severna Koreja – velika nepoznanica

Glavobolje zadaje razvoj dve manje nuklearne sile. „Mi znamo da Indija i Pakistan povećavaju svoj nuklearni arsenal – i njegov kvalitet, ali i kvantitet“, kaže Šenon. Posebno je zabrinjavajuće to što se nuklearno oružje dve azijske zemlje može brzo staviti u operativno stanje i što može da se koristi i protiv konvencionalnih snaga. „Pakistan se oseća ugroženim od Indije. Indijci više gledaju u pravcu Kine“, objašnjava Anete Šaper.

Poseban slučaj je najmanja nuklearna sila – Severna Koreja. Čini se da ta izolovana zemlja godinama kvalitativno poboljšava svoje nuklearno oružje, izveštava SIPRI. Ranije su stručnjaci pretpostavljali da se radi o „primitivnim nuklearnim eksplozivnim napravama“. Međutim, danas većina veruje da Severna Koreja već poseduje funkcionalno nuklearno oružje, kaže Šenon Kajl.

Izraelsko tajno nuklearno oružje

Izrael takođe još ima nuklearno oružje; ta zemlja nikada nije zvanično priznala da ga ima nuklearno oružje, ali je to bila „javna tajna“. Obim nuklearnog programa Izraela je, izgleda, stabilan, ali, kako kaže Šenon, „Izrael čeka da vidi šta će se desiti u Iranu. Ukoliko Iran razvije nuklearno oružje, to bi moglo da utiče i na nuklearni arsenal Izraela.“

Sve u svemu, prema ekspertima SIPRI, zahvaljujući Sporazumu o razoružanju između SAD i Rusije, u proteklih nekoliko godina zaista je uništeno dosta nuklearnog oružja: za vreme hladnog rata bilo je skoro 60.000 komada, dok ih danas ima samo oko 16.000. Međutim, jasno je i ovo: Tih 16.000 komada nuklearnog oružja, još uvek je neizmerno mnogo.