Nuklearni otpad Evrope ide u pećine
2. novembar 2010.
Kritičari kažu da nije dokazano da nuklearni materijal neće moći da probije svoja prirodna skladišta i trajno ode u vode Evrope. Zagovornici nove ideje tvrde da će stene bolje izolovati nuklearni otpad nego bilo koji materijal koji bi čovek mogao da proizvede.
Evropski komesar za energiju Ginter Etinger saopštiće sutra smernice za konačno skladištenje nuklearnog otpada. Te smernice trebalo bi da posluže kao osnova za nacionalne planove koje bi članice Evropske unije trebalo da usvoje najkasnije za četiri godine. U celoj Evropskoj uniji još nema nijednog skladišta za konačno odlaganje radioaktivnog otpada, ali zato ima mnoštvo nuklearnih elektrana.
Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Rebeka Harms smatra da u smernicama ima mnogo propusta: „Ako neka zemlja saopšti da će i dalje koristiti gorivne elemente, onda se propisi više ne odnose na nju.“
U službi industrije
Rebeka Harms smatra da nije jasno definisan ni problem finansiranja skladišta. Osim toga, zahteva analizu sadašnjeg stanja, jer je nejasno koliko uopšte u Evropskoj uniji ima radioaktivnog otpada: „Upravo u Nemačkoj smo imali najveći mogući incident u jednom eksperimentalnom skladištu za konačno odlaganje otpada i napraviti procenu situacije bila bi prava stvar.“
Naime, u bivšem rudniku soli Ase, koji je smatran idealnim konačnim skladištem, od 1967. do 1978. godine skladišten je nuklearni otpad, ali se onda ispostavilo da postoji pukotina kroz koju prodire voda koja je mogla da ispere radioaktivni materijal. Sve u svemu, za Harmsovu su smernice nejasne, ali zna ko će biti zadovoljan: „U svakom slučaju, u predlogu Etingera ispunjene su mnoge želje industrije.“
Autori: Kristof Presel / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević