Nuklearna politika tri godine posle Fukušime | Izbor iz štampe | DW | 11.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nuklearna politika tri godine posle Fukušime

Povodom treće godišnjice od katastrofe u nuklearnoj centrali Fukušima, nemačka štampa ističe važnost odluke o prestanku korišćenja atomske energije, ali i ukazuje na probleme sa kojima je Nemačka danas suočena.

Japan je najbolji dokaz da jedna visokoindustrijalizovana mega-privreda može da funkcioniše bez nuklearne energije, ocenjuje Veser kurir: „U petom kvartalu zaredom Japan beleži privredni rast, zarade kompanija povećale su se u proseku za oko 25 procenata. Sigurno je da uvoz nafte, uglja i gasa opterećuje sveukupni bilans, ali očigledno ne toliko da bi postojala opasnost od recesije. Zato je teško razumeti zašto premijer Šinzo Abe, upravo na treću godišnjicu tragedije u Fukušimi, spominje mogućnost ponovnog povratka korišćenju nuklearne energije.“

Merkiše odercajtung: „S obzirom na teške posledice nuklearne katastrofe u tehnološki visoko razvijenom Japanu, malo ko će dovesti u pitanje potrebu za promenom nuklearne politike. To je jedna strana medalje. Nemačka, kao vodeća zemlja koja teži tim promenama, sama sebe zna da potapše po ramenu. Druga strana medalje su finansijski troškovi promene te politike. Nedostatak subvencija, koje su bile zamišljene kao pomoć za krovove sa solarnim uređajima i vetrenjače, dovela je do vrtoglavog rasta cena struje. Ukoliko želimo da ostale zemlje slede naš put, probleme moramo da rešavamo na adekvatniji i ekonomski podnošljiviji način.“

Serija nuklearnih nesreća i otkazivanja uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima kod grada Okuma, nastala je kao posledica zemljotresa koji je pogodio Japan 11. marta 2011. godine

Serija nuklearnih nesreća i otkazivanja uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima kod grada Okuma, nastala je kao posledica zemljotresa koji je pogodio Japan 11. marta 2011. godine

Frankfurter rundšau: „Nemačka je donela odluku o prestanku korišćenja nuklearne energije. Da li je time otklonjena opasnost da dođe do veće nuklearne katastrofe kakva je viđena u Černobilju ili Fukušimi? Mnogi misle da jeste, ali to nije tačno. Sistem zaštite od nuklearne katastrofe mora da se poboljša. Nemačka i sve njene savezne države takođe bi morale sa susednim zemljama, koje u pograničnim delovima i dalje imaju aktivne nuklearke, da razmotre nove propise. A posebno je važno da se ne staje na put politici kojoj je cilj prestanak korišćenja nuklearne energije.“

Ukoliko dođe do nuklearne katastrofe, Nemačka je samo uslovno zaštićena, ocenjuje list Noje osnabriker cajtung: „Sada, kada je donesena odluka o prestanku korišćenja nuklearne energije, naveliko se razmatraju planovi o zaštiti u slučaju novih katastrofa. Predložene smernice odnose se na scenarije koji su malo verovatni. Ali upravo je to pouka koja može da se izvuče nakon Fukušime i Černobilja: ukoliko u slučaju katastrofe želi da se reaguje na najbolji način, mora da se polazi od najgorih scenarija. Oni do sada, prilikom planiranja, nisu bili ozbiljno razmatrani. Ali koga to još čudi? Neadekvatna planiranja provlače se kao crvena nit kroz istoriju nuklearnog doba u Nemačkoj. Dovoljno je setiti se da još uvek nije pronađeno rešenje za odlaganje nuklearnog otpada. Put u svetlu budućnost Nemačke kao da obeležava deviza: već će nekako ići. Ne samo kada je reč o odlaganju nuklearnog otpada, već i kada se radi o sigurnosti. Kakav fatalan stav.“

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM