NSA i BND - tradicionalna saradnja

Snoudenu je ponovo pošlo za rukom da šokira javnost. Nemačkim medijima je prosledio informaciju da američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) tajno sarađuje sa sličnim službama u većini zapadnih zemalja, pa tako i sa nemačkom. Na prvi pogled, vest o saradnji obaveštajnih službi, nije nikakva senzacija, ali u slučaju Nemačke ipak jeste. Do nedavno su, naime, sva tri šefa nemačkih obaveštajnih službi na zasedanju nadležnog parlamentarnog Odbora tvrdila da o američkom programu za špijuniranje „Prizma“, navodno ništa nisu znali.

Predsednik Nadzornog odbora, nadležnog za rad obaveštajnih službi, Tomas Operman (SPD), skeptičan je prema takvim tvrdnjama. Oko 500 miliona snimljenih telefonskih razgovora, kratkih poruka i elektronskih pisama, gotovo svakog meseca - zvuči krajnje neverovatno. „Ja iskreno to ne mogu sebi da objasnim - to da niko o tome ništa ne zna“, kaže Operman u razgovoru za DW i podvlači: „U svakom slučaju se može reći da je tajno nadgledanje američkih vlasti van svake kontrole.“

Osuđeni na saradnju sa drugim službama?

Stručnjak za rad obaveštajnih službi Erih Šmit-Enbom veruje da nemačke vlasti nisu morale da budu upoznate u nezakonito prikupljanje ličnih podataka građana Nemačke, za koje su, u ovom slučaju, odgovorni Amerikanci. Istovremeno, on tvrdi da su od tih aktivnosti nemačke obaveštajne službe, mogle samo da profitiraju. „Pre svega u borbi protiv terorizma. Na tom planu, pre svega tehnički, dosta blisko i uspešno sarađuju nadležne službe zemalja članica NATO saveza. Od toga i BND ima koristi, što je samo dodatni razlog, zbog koje se od javnosti kriju detalji o aktivnostima, koje narušavaju građanska prava, poput prava na zaštitu ličnih podataka“, kaže ovaj stručnjak u intervjuu za Dojčlandfunk.

Drugim rečima, obaveštajne službe poput nemačke, oslanjaju se na međusobnu saradnju, jer nemaju ni finansijske, ni ljudske resurse za kompleksne aktivnosti. I što je najvažnije, neretko nemaju ni ovlašćenja, koja druge, slične službe imaju. U praksi to znači da se razmenjuju uglavnom „gotove analize i izveštaji“ (finished intelligence), nastali na osnovu prikupljenih informacija.

Doduše, kada je o borbi protiv terorizma reč, postoji nešto što se naziva „ranim upozoravanjem“. „Ako NSA uoči neku opasnost, ona će te informacije razmeniti sa nemačkim vlastima, odnosno službama bliskim kabinetu kancelarke.“ Upravo je to bio slučaj sa tzv. „Zauerland grupom“. Informacije o planiranim napadima u Nemačkoj, Berlin je dobio od američkih tajnih službi. Istovremeno, izveštaj o njihovim aktivnosti, sačinjen je na osnovu podataka prikupljenih na Internetu.

Saradnja sa dugom tradicijom

Ali kako saradnja američkih i nemačkih tajnih službi uopšte funkcioniše? Poznato je da je ona od 11. septembra 2001. intenzivirana. Oktobra te godine, sve članice NATO, pa tako i Nemačka, odlučile su da pospeše saradnju svojih obaveštajnih službi. Ni dan danas nije u potpunosti poznato kakvu su odluku lideri tih zemalja tada doneli.

Stručnjak Erih Šmit-Enbom kaže da su se dobri odnosi sa američkim obaveštajnim službama negovali i pre toga. „Do 1968. godine su nemački saveznici imali široka ovlašćenja.“ Istoričar Jozef Fožepot, autor studije „Nadgledana Nemačka“, tvrdi da tu ulogu Amerikanci u Nemačkoj, faktički imaju i danas. Te godine su vlade dveju zemalja potpisale tajni sporazum koji je američkim obaveštajcima i dalje omogućavao „delovanje“ u Nemačkoj.

Edvard Snouden u svom poslednjem intervjuu za nemačke medije, čak govori i o jednom specijalnom odeljenju službe NSA, nadležnom za „inostrane aktivnosti“. Saradnja o kojoj bivši američki agent govori organizovana je tako da političko rukovodstvo ima samo ograničen pristup informacijama o saradnji sa inostranim partnerima, odnosno da su u nju samo delimično uključeni.

Objašnjenja iz Vašingtona

Međutim, nemački nedeljnik Špigel izveštava o jednoj drugoj vrsti saradnje američke NSA i nemačkog BND-a. Nemačkoj saveznog obaveštajnoj službi je, prema Snoudenovim tvrdnjama, bio omogućen pristup sistemima, koji omogućavaju analizu podataka prikupljenih u inostranstvu. I, što je najvažnije, šef BND-a je pred parlamentarnim Odborom takve aktivnosti potvrdio. Međutim, Operman koji je na čelu Odbora za nadzor rada nemačkih obaveštajnih službi, zahteva više informacija o saradnji američkih i nemačkih tajni službi.

„Mi zapravo želimo konačno da dobijemo odgovor na pitanje da li je istina ono što Snouden tvrdi. Neprihvatljivo je da jedan čovek o tome sedmicama govori, a da mi ne možemo da utvrdimo osnovne činjenice“, žali se socijaldemokrata Operman.

U međuvremenu su se za Vašington uputili najviši zvaničnici nemačke vlade i obaveštajnih službi, među njima i Hans-Peter Fridrih, ministar unutrašnjih poslova. Berlin insistira na obrazloženju Vašingtona, koji zvanično nije odbacio tvrdnje svog odbeglog državljanina. Nemci žele konkretan odgovor na pitanje ima li istine u tvrdnjama Edvarda Snoudena. Kakav će odgovor dobiti, saznaće se po povratku nemačkih zvaničnika SAD. Barem se tome svi nadaju.

Autori: Dijana Pesler / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković