Novinarska njuškala - čak i u Nemačkoj?

Novinari britanskog bulevarskog magazina „News of the World“ očigledno već dugo nisu znali za granice. Zajedno sa privatnim detektivima, oni su se prikopčali na automatsku telefonsku sekretaricu jedne otete devojčice i na taj način omeli policijsku istragu. I telefonske sekretarice porodica ubijenih vojnika kao i žrtava terorističkih napada bile su prisluškivane. To je kriminalni način sticanja informacija.

Da li je to moguće u Nemačkoj?

Tokom proteklih godina, i u Nemačkoj je stalno bilo nekih medijskih skandala. Magazin „Štern“ je, na primer, 1983. uz veliku pompu objavio navodni dnevnik Adolfa Hitlera. Izdavač, „Gruner + Jar“, za oko 60 svezaka je platio više od 9 miliona maraka. No, malo kasnije se ispostavilo da su novinari naseli na priču falsifikatora. Priča o ovom događaju čiji su glavni protagonisti reporter „Šterna“ Gerd Hajdeman i falsifikator Konrad Kujau, kasnije je i ekranizovana.

Stalna trka: medijski skandal Gladbek

U poteri za tiražom i što većim brojem televizijskih gledalaca, važnu ulogu je imao i skandal oko otmice u Gladbeku. 16. avgusta 1988, gangsteri Diter Degovski i Hans-Jirgen Resner upali su u jednu filijalu "Dojče bank" u tom gradiću. Za vreme bekstva koje je trajalo dva dana, oni su više puta uzimali taoce. U jednom linijskom autobusu, Degovski je ubio jednog 15-godišnjeg dečaka, a u policijskoj akciji koja je usledila ubijena je i 18-godišnja Zilke Bišof. To je delimično mogla da prati i televizijska publika - u direktnom prenosu.

U Kelnu su novinari opkolili automobil sa gangsterima i intervjuisali ih. Neki su čak ulazili u taj automobil. Takvo ponašanje je podstaklo debatu o odgovornosti i granicama u izveštavanju.

No, u Nemačkoj još nije bilo slučaja kakav je sada doživela Velika Britanija, slučaja da novinari svesno i u takvoj meri krše zakon. Ela Vasink, predstavnica Nemačkog saveta novinara, smatra da je tako nešto ovde malo verovatno: "Nemamo ni povoda, ni saznanja iz kojih bismo naslutili ili zaključili da Nemačka ide tim pravcem", rekla je.

Savet novinara: „samokontrola funkcioniše“

Nemački Savet novinara je organ Dobrovoljne samokontrole i centralni partner za sve koji žele da se žale na rad novinara i medija. U Savetu se nalaze predstavnici izdavača i novinarskih sindikata, koji bdiju nad poštovanjem određenih pravila. Oni koji povrede novinarski kodeks, dobijaju javne opomene koje moraju da objave i u sopstvenim medijima. U tom kodeksu piše i da novinari moraju da se pridržavaju zakona i da ne smeju da koriste ilegalne metode za svoja istraživanja.

Tokom proteklih godina, kaže Ela Vasink, zabeležen je samo mali broj takvih opomena zbog istraživačkih metoda novinara. Skandal u Velikoj Britaniji ona tumači sve većim „žutilom“ koje vlada britanskom štampom. Čitaoci „očigledno odobravaju tu vrstu novinarstva.“

Faktor Merdok

Britanski bulevarski list „News of the World“ pripada koncernu medijskog modula Ruperta Merdoka. Njegove novine dominiraju britanskim novinskim tržištem. Zbog toga i britanski političari - bilo leve ili desne orijentacije - nastoje da budu bliski sa Merdokom. Njegova moć je važan faktor događaja u britanskim medijima, smatra Mihael Haler, naučni direktor Lajpciškog instituta za praktično istraživanje novinarstva: „To redakcijama daje osećanje da mogu i smeju - sve. Mislim da je to zapravo najveće zlo“.

Haler prenosi da u Nemačkoj nema medijskog koncerna koji bi imao tako dominantan položaj. „Imamo mnogo restriktivnije i strože pravne odredbe o kartelima“, ističe on, i dodaje da je savezni ured za suzbijanje kartela 2006. zabranio izdavačkoj kući „Špringer“ koja izdaje tabloid „Bild“ da kupi privatnu televiziju „Pro7/Sat1“.

Zaštita od izveštavanja

I zaštita ličnosti u krivičnom pravu je u Nemačkoj bolja nego u Velikoj Britaniji, kaže Mihael Haler. Posebno se poznate ličnosti dobro štite, sada i uz pomoć advokata specijalizovih za medijsko pravo. Nemački izdavači su često morali da plaćaju novčane kazne zbog povreda prava ličnosti. I pored toga, Haler ne isključuje mogućnost da nemački novinari prekrše zakon kako bi sproveli svoja istraživanja. Naposletku, u svim zanimanjima postoje ljudi spremni na takve ekstreme. "Ali, to su teško oštećene patološke forme koje nemaju ništa sa novinarstvom".

Autor: Nils Nauman / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković