Novi zamah nemačke politike u okviru EU
2. januar 2020.
Nemačka vlada je u stvari još pre dve godine htela da Evropskoj uniji da novi poticaj. Koalicioni ugovor između demohrišćana Angele Merkel i socijaldemokrata nosi naziv „Novi elan za Evropu“. Jedan od autora tog teksta je tadašnji predsednik SPD i bivši predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. Bilo je to vreme tada svežih Makronovih vizija Evrope i mladih sa zastavama EU na nemačkim ulicama.
Nemačka vlada ocenjuje da je tokom prve dve godine mandata bila uspešna. Ali opozicija to doživljava drugačije. „Žalosno“ – tako to ocenjuje predstavnica Zelenih zadužena za evropska pitanja Franciska Brantner opisujući delovanje Njemačke u Evropskoj uniji. „Trenutno svi gledaju u Nemačku i čekaju impulse“, kaže Brantnerova za DW.
Nemačka vlada očigledno tek priprema velike korake na polju evropske politike. Deo dvogodišnjeg bilansa rada vladajuće nemačke koalicije koji se odnosi na evropsku politiku nosi naslov „Šta još nameravamo“. I završava se rečenicom koja glasi: „Nemačka vlada će u leto 2020. preuzeti predsedavanje Savetu Evropske unije i sopstvenim inicijativama podsticaće dalji razvoj EU“.
Šta se pod tim konkretno misli? To je između ostalog najavio i ministar spoljnih poslova Haiko Mas (SPD). On je najavio da će se Berlin zauzeti za „jaku i suverenu Evropu“. A da bi EU postala jača i važnija na svetskoj pozornici, Mas se zalaže za formiranje „Evropskog saveta bezbednosti“ koji bi imao za cilj bolju koordinaciju na spoljnom i unutrašnjepolitičkom planu. U tom savetu bi, prema Masu, svoje mesto, uprkos Bregzitu, mogli da nađu i Britanci.
Bregzit i njegove posledice
Gunter Krihbaum (CDU), predsednik odbora Bundestaga za EU-politiku taj predlog smatra smislenim, i to pre svega zato što Britance „vezuje za EU“. I političarka Zelenih Franciska Brantner smatra da je dobra ideja zadržati veza s Britancima i nakon Bregzita. Ona međutim očekuje da će britanski premijer Boris Džonson biti „komplikovan partner“ u pregovorima oko budućih odnosa.
Britanci će najverovatnije 31. januara da napuste Evropsku uniju, a nakon toga počinju pregovori o budućim odnosima. Brantnerova očekuje da će za Nemačku biti veoma važno da se izbori za zajedničko tržište. Budući odnosi moraju da budu definisani do kraja 2020. – a to znači da „vruća faza“ pregovora pada u periodu nemačkog predsedavanja Uniji. I to nije sve. U tom periodu će se odlučivati i o dugoročnom budžetu EU, pa će i tu Nemačka igrati važnu ulogu.
Sa odlaskom Britanaca, iz EU odlazi finansijski snažna članica. Evropski parlament uprkos tome traži da količina novca u budžetu ostane ista, što znači povećanje pojedinačnih uplata pre svega onih zemalja koje više uplaćuju u budžet nego što iz njega dobijaju. Tome se protivi Nemačka, što Zeleni smatra apsurdnim s obzirom na izdatke koji se nisu promenili.
Projekat superlativa
Političar CDU Krihbaum protivi se povećanju doprinosa. On smatra da je izlaz u politici štednje ili prebacivanju pojedinih obaveza na zemlje-članice. Područja gde EU mora da deluje jedinstveno su, prema njemu, klimatska politika i geopolitička pitanja.
Kad je klimatska politika u pitanju tu je u prvom planu nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen „Zeleni dogovor“ (Green Deal) kojim želi da EU do 2050. postane „klimatski neutralna“. I na tom planu nemački Zeleni više očekuju od Berlina.
Prvi veliki samit EU-Kina
Više angažmana traži i spoljna politika EU. Tokom nemačkog predsedavanja biće održana dva velika spoljnopolitička samita: EU-Kina i EU-Afrika. Pre svega se samit EU-Kina u Lajpcigu očekuje s napetošću. To je prvi susret na tako visokom nivou i on pada u trenutku kada je otvorenih pitanja mnogo.
To se prije svega odnosi na izgradnju 5G-mreže i pitanja sme li kineski komunikacioni gigant Huavej da učestvuje u tom projektu. Druga neugodna tema samita su eventualno neredi u Hong Kongu, kao i odnos vlasti u Pekingu prema manjini Ujgurima.
Kontinent pun šansi
Drugi važan samit tokom nemačkog predsedavanja trebalo bi da zbliži Afriku i Evropsku uniju. Demohrišćanski političar Gunter Krihbaum smatra da je EU to decenijama zapostavljala. Sada bi trebalo intenzivirati odnose jer se, kako kaže Krihbaum, ne može očekivati da drugi, poput SAD, rešavaju probleme koji su pred vratima EU.
I političarka Zelenih Franciska Brantner očekuje od Nemačke novi pristup u politici prema Africi. Šansi je mnogo, od investicija u obnovljivu energiju, do regulisanja migracija. Pritom se Zeleni zalažu za otvaranje mogućnosti legalne migracije iz Afrike u Evropsku uniju.
I konzervativni političar Krihbaum i zelena političarka Brantner u jednom su složni: nemačko predsedavanje EU moglo bi da unese novi zamah i oduševljenje Evropskom unijom. No Nemačka sama tu ne može da pokrene mnogo – ona zavisi od jedinstva unutar Unije.