1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Novi ubica u Fukušimi

Tri meseca nakon katastrofe u Fukušimi situacija i dalje nije pod kontrolom. Sada se pojavio i novi problem, stroncijum koji izaziva rak krvi. Štampa piše i o referendumu u Italiji i parlamentarnim izborima u Turskoj

This May 6, 2011 photo released by Tokyo Electric Power Co. shows water sprayed to the spent fuel pool of Unit 4 by a concrete pumping vehicle at the crippled Fukushima Dai-ichi nuclear power plant in Okuma, Fukushima Prefecture, northeastern Japan. (AP Photo/Tokyo Electric Power Co.) EDITORIAL USE ONLY

Fukušima

Frankfurter rundšau piše:

„Na jedanaest mesta oko Fukušime u zemlji nađen stroncijum, „ubica kostiju“. Probe su rađene od sredine marta i sredine maja, ali je tek sada objavljeno da se ovo tiče i grada Fukušime, koji je 60 kilometara udaljen od istoimene nuklearne elektrane. Radioaktivna kontaminacija, zaključuju stručnjaci, geografski je mnogo šira nego što se pretpostavljalo. Radioaktivni materijal stroncijum 90 se kod čoveka taloži na kostima, jer ga telo „zamenjuje“ sa kalcijumom. Stroncijum oštećuje koštanu srž i izaziva leukemiju, dakle rak krvi. Vlasti su, kao što se to desilo nekoliko puta poslednjih meseci posle nuklearne katastrofe u Japanu, objavili da situacija nije toliko teška. Ministarstvo zdravlja u Tokiju je objavilo da „nije verovatno“ da stroncijum predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje.“

Zidojče cajtung piše o referendumu u Italiji. Činjenicu da građani Italije na referendumu, između ostalog, glasaju i o svom premijeru, Berluskoni prikazuje kao manje važnu činjenicu mada bi poraz mogao da ga košta položaja. U članku pod naslovom „Strah premijera od naroda“ čitamo:

An interior view of a polling station in downtown Rome, Sunday, June 12, 2005. Italians are voting in national referendums on whether to loosen assisted fertility legislation, after weeks of intense campaigning that has pitted the Vatican against those who say the law hurts scientific research and infringes on reproductive freedom. (AP Photo/Alessandra Tarantino)

Referendum u Italiji

„Čak je Andrijano Ćeletano sve glasniji, kako bi podstakao Italijane da kažu svoje mišljenje. Poznati pevač želi da pokrene svoje zemljake da učestvuju na referendumu i izjasne se o sledećim pitanjima: Da li Italija treba opet da obnovi nuklearnu energiju, da li državno snabdevanje vodom treba da se privatizuje i zakon, koji bi članovima vlade omogućio da se ne pojavljuju pred sudom. Ovo glasanje je, pored nekih suštinskih pitanja, neka vrsta političkog testa za Berluskonijevu vladu.

On doduše pokušava da devalvira značenje ovog glasanja na kome se građani direktno suprotstavljaju zakonima njegove koalicije. Berluskoni referendum naziva nepotrebnim i najavljuje da neće glasati. Osim toga, ćutke prelazi preko ove teme, kao i njegovi ministri. Oni verovatno strahuju od toga da će, posle gubitka na lokalnim izborima u maju, doživeti novi poraz. Loši rezultati Berluskonijeve partije PDL na tim izborima pokrenuli su dosad najotvoreniju raspravu o njegovom stilu vladanja. Rasprava o Berluskonijevom nasledniku je sve intenzivnija.“

Erdogan najavljuje blagostanje za sve Turke

Cajt piše o parlamentarnim izborima u Turskoj, heroju naroda ili prijatelju biznisa, kralju izbora ili proizvođaču novca, Redžepu Tajipu Erdoganu.

„Erdoganova kampanja predstavlja obećanje da će svi živeti u blagostanju. Svi građani Turske će dobiti turske automobile, nebom će leteti turski avioni i helikopteri. Svi učenici će dobiti laptop iz turske produkcije. Pored toga naravno kanali, tuneli, ulice za mobilne Turke. Sa Tajipom Erdoganom svi idu krupnim koracima napred. A zapravo bi pre svega trebalo da napreduje njegova partija AKP. U pitanju je pragmatična partija verski ostrašćenih političara, koji vladaju već deset godina. Međutim, oni to ne čine sa Kuranom u rukama nego pomoću populizma i ogromnim smislom za poslovna pitanja.

Turkish Prime Minister Recep Tayyip Erdogan delivers a speech in front of a mosque in Istanbul, Saturday, June 11, 2011. Such is the confidence of Turkey's ruling party ahead of elections Sunday that its campaign posters show the prime minister, eyes raised skyward, next to slogans referring to the centenary of the Turkish republic, still more than a decade away. The sign reads ''Turkey ready for 2023 target.'' (AP Photo/Thanassis Stavrakis)

Pravo glasa u Turskoj ima više od 50 miliona ljudi

Kako naći put ka vrhu za kratko vreme, može se videti na primeru Nahita Kilera. Do pre nekoliko godina konzervativni preduzetnik je zarađivao novac pomoću mlina za šećer, danas je on vlasnik elektrana, hotela i šoping molova. Sagradio je i impozantni safir-toranj. Kilerov brat je poslanik AKP, on poslove vodi pod pokroviteljstvom predsednika. Njegov toranj ima mramorne bazene, skupe vinske prodavnice i luksuzne stanove od osam miliona dolara. Na terasama, koje su u potpunosti prekrivene staklom rastu palme, na visini od 200 metara.

Erdogan kao predsednik?

Premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu u poslednje četiri godine je uspelo da iskoreni jednu staru izvesnost u turskoj politici: da vojska kao uvek neizabrana opozicija sada dela za jednu konzervativnu, kod naroda popularnu partiju. Erdogan želi da reši i neke druge zaostavštine. Želi da promeni Ustav. Ako je moguće bez pravljenja kompromisa sa opozicijom. Neophodno je da ultranacionalistička partija MHP ne pređe granicu od 10 odsto, što ih automatski izostavlja iz parlamenta. Erdogan očekuje dvotrećinsku većinu. Zašto tako puno? Zato što premijer razmišlja o predsedničkom sistemu pa bi tako mogao da bude izabran i za predsednika.

Priredila: Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 12.06.2011
  • Ključne reči presse
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11YvB
  • Datum 12.06.2011
  • Ključne reči presse
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11YvB