Novi talas nasilja

Novi talas terora je zadesio Irak. Od proteklog vikenda ubijeno je više od 150 ljudi, a više od 1000 osoba je ranjeno. U zapadnoj provinciji Anbaru, teroristi su upali u zgradu univerziteta u Ramadiju i tamo uzeli studente kao taoce. Armija ih je oslobodila u krvavoj akciji koja je trajala nekoliko sati. U provinciji Dijali i prestonici Bagdadu stalno su eksplodirale bombe. Od utorka (10.6.) na meti terorista je i drugi po veličini grad u Iraku - Mosul. Grad je napadnut, a iz zatvora je oslobođeno 2400 zatvorenika. Guverner je uspeo da se spase u poslednjem trenutku, a 70 odsto gradske teritorije se sada nalazi u rukama terorista. Vlada je praktično izgubila kontrolu nad Mosulom.

ISIS širi područje svog uticaja

Napadači su članovi organizacije „Islamska država u Iraku i Siriji“ (ISIS) koja je proistekla iz Al kaide i već šest meseci je aktivna u obe zemlje. Mosul je, posle Faludže, drugi irački grad koji su zauzeli članovi te grupe. „To je bezbednosna katastrofa“, rekao je o toj situaciji potpredsednik iračke vlade Saleh Al-Mutlak. On je pomenuo i „kolaps snaga bezbednosti“. Sam Mutlak je iz Faludže u kojoj su suniti većinsko stanovništvo. Od početka januara ISIS je tamo pojačavao pritisak a borci te grupe su povremeno prodirali čak i do bagdadskog predgrađa Abu Graiba.

Premijer Nuri al Maliki je pred izbore za parlament 30. aprila obećao da će narediti sveobuhvatnu vojnu operaciju kako bi bila oslobođena provincija Anbar u kojoj se nalazi Faludža. Ali – ništa se nije desilo. Umesto toga, ISIS je proširio krug svog delovanja. Sada je zauzeo i provinciju Ninevu čiji glavni grad je Mosul – 350 kilometara severno od Bagdada. Taj grad je važio kao poslednji bastion Al Kaide. Sahva, savez plemenskih vođa, formiran na inicijativu Amerikanaca, uspeo je da umiri provinciju do povlačenja američke vojske krajem 2011. Ali, sada tamo vlada - haos. ISIS se namerio na čitav sever Iraka. Poziv premijera Al Malikija upućen preko državne televizije da se novoizabrani parlament sastane i proglasi vanredno stanje u Ninevi, zvuči gotovo kao proglašenje poraza. Njegov zamenik Mutlak je izrazio čuđenje zbog toga što armija od milion i po vojnika ne može da se pobrine za red i mir – ali, vrhovni zapovednik oružanih snaga je premijer, koji u svom prošlom mandatu nije uspeo da postavi ni ministra odbrane ni ministra unutrašnjih poslova.

Vojnici napuštaju armiju

Nakon što je američki administrator Pol Bremer, posle ulaska vojnika SAD u Irak pre 11 godina, preko noći raspustio armiju te zemlje, Amerikanci su se dali na posao formiranja novih oružanih snaga. U njima je trebalo da budu zastupljene sve etničke grupe Iraka – i tako je i bilo. Zato je iračka armija još pre tri godine uživala ugled nepristrasne nacionalne vojske. To se u međuvremenu promenilo. Mnogo vojnika je napustilo armiju; čitavi bataljoni su dezertirali. Kurdi su se gotovo potpuno povukli iz iračke vojske – nakon što se premijer Maliki posvađao sa regionalnom vladom u Erbilu, a spor oko Kirkuka i nafte eskalirao. I u Mosulu su desetine sunita demonstrativno skinule uniforme i napustile svoje položaje kada su u grad prodrli pripadnici ISIS. Nisu više hteli da se bore na strani šiitskog premijera koga su optužili da se ne obazire na njihove zahteve.

Zamenik premijera kao posrednik

Maliki nije u dobrim odnosima ni sa svojim zamenikom Al-Mutlakom. Ovaj je, pre dve i po godine, okarakterisao Malikija kao „neuspelog diktatora“. Zbog toga je suspendovan sa funkcije i oduzete su mu sve dozvole – čak mu je i sloboda kretanja ograničena. Ali, Mutlak je bio potreban Malikiju kao posrednik u Faludži. Demonstracije sunita koje su tamo počele u decembru 2012, nisu prestajale. Oni su tražili veće učešće u političkom odlučivanju kao i više funkcija u vojsci i policiji. Zamenik premijera tvrdi da su njegovi razgovori u Anbaru tada sprečili izbijanje građanskog rata. Kada je Mutlak, sredinom 2014, otišao u Abu Graib da bi pregovarao sa predstavnicima ISIS, za dlaku je izbegao smrt u atentatu. Ali, kaže da na njega nisu pucali teroristi, već pripadnici iračke armije. Sada više nije siguran u to da građanski rat može da se izbegne.