1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Novi talas izbeglica u Sredozemlju

Svakodnevno hiljade ljudi pokušavaju da pobegnu iz Afrike u Italiju. Posmatrači kritikuju odnos italijanske vlade prema izbeglicama. Pomoć bi mogle da pruže druge države EU.

Čak 4.000 izbeglica za 48 sati. Brojke koje je prošle nedelje objavila vlada u Rimu ne ostavljaju nikakvu sumnju da je talas izbeglica u Sredozemnom moru ponovo porastao. To za DW potvrđuje i Stefan Teloken iz Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija. Međutim, u ovom slučaju, ne radi se o izbeglicama iz ekonomskih razloga, iz zemalja južno od Sahare. Najviše ih ima iz Sirije: prema mišljenju UNHCR, svaki četvrti čovek koji je trenutno u Libiji, je ustvari raseljeno lice iz Sirije.

Nepotrebna panika?

Italijanska vlada je veoma zabrinuta zbog velikog broja izbeglica u Severnoj Africi. Anđelino Alfano, ministar unutrašnjih poslova, računa sa 300 do 600 hiljada izbeglica koji bi uskoro u Libiji mogli da se ukrcaju u neki od trošnih čamaca. Bernd Mešović iz organizacije Proazil smatra da je ta procena preterana. „Ta brojka izgleda potiče od italijanske tajne službe, nije potvrđena. To što trenutno nešto veći broj izbeglica pristiže na italijansku obalu moglo bi takođe da ima veze sa lepim vremenom i mirnim morem.“

„Osim toga, beležimo porast broja izbeglica u svetu“, dodaje Stefan Teloken. Međutim, mediji su fokusirani na uska područja, kao što je na primer Mediteran. „Italija to naravno koristi da skrene pažnju na sebe“, kaže Mešović . U Bugarskoj ima mnogo izbeglica i u Turskoj ih bilo, sve dok EU nije dala sredstva da se naprave ograde. Broj izbeglica u Mediteranu u poslednjih nekoliko godina nije značajno povećan, smatra Mešović, nego to italijanska vlada pokušava da dobije veću finansijsku podršku od EU.

Pogledajte video 00:50

Izbeglička tragedija

Po nalogu Rima, 2012. izbeglice su još na moru odbijane i vraćane nazad. Evropski sud je intervenisao i zabranio Italiji da se tako ponaša, ali dve godine kasnije, još uvek se masovno krše ljudska prava. „Brodovi se više ne vraćaju automatski, ali izbeglice, delimično, kontrolišu i hapse još na brodovima“, kaže Mešović. On kritički gleda na to što Italija blisko sarađuje sa Libijom: „Libijski vojnici rade na ratnim brodovima koji kontrolišu izbeglice. To plaši mnoge izbeglice koje dolaze iz Libije.“ Dakle, od 2012. situacija izbeglica se tek neznatno popravila.

Legalni ulazak u zemlju kao moguće rešenje

Poslanik nemačkih socijaldemokrata Volfgang Krajsl- erfler smatra da bi rešenje mogla da bude mogućnost legalnog ulaska u zemlju. „U zemljama porekla izbeglica mogle bi da budu otvorene odgovarajuće kancelarije“, rekao je on u intervjuu za ARD. Samo otvaranjem legalnih kanala mogao bi da se smanji talas izbeglica. Potrebno je utvrditi kvote i potom izbeglice rasporediti u različite zemlje. „Mi smo to uradili u Nemačkoj sedamdesetih sa ljudima iz Vijetnama. To je funkcionisalo i to
može da se oživi.“

Ako se ništa ne preduzme, biće ih sve više, kaže Bernd Mešović i dodaje da „članice EU i druge industrijalizovane zemlje prvo moraju da pokaže solidarnost, pre svega sa zemljama u Africi, odakle izbeglice dolaze. Ako se situacija tamo popravi – više neće biti izbeglica.“

Autori: Kristijan Ignjaci / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Audio i video