Novi prijatelj Atine

Američki predsednik biće u Grčkoj dočekan raširenih ruku. Za vladajuću levičarsku stranku to predstavlja istorijsko rušenje tabua. Podsećanja radi, 1999. godine, nakon intervencije NATO na Kosovu, poseta tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona Atini morala je da u poslednjem trenutku iz bezbednosnih razloga bude skraćena na manje od jednog dana. Političari levice visokorangiranog gosta opisali su kao „kasapina Balkana“, a njegova munjevita poseta bila je zasenjena protestima i teškim sukobima demonstranta s policijom. Levoorijentisani umetnici su tim povodom ispred grčkog parlamenta organizovali neku vrstu javnog suđenja i za Klintona zahtevali doživotni zatvor. Nekoliko meseci ranije, levičarski aktivisti digli su u vazduh statuu bivšeg američkog predsednika Harija Trumana u centru Atine, i to iz protesta prema američkoj spoljnoj politici. Usput budi rečeno, to nije bilo prvi put.

Ortodoksni komunisti, zastupljeni u atinskom Parlamentu, kao i razne anarhističke grupe, žele da protestnim akcijama dočekaju i Obamu. Iz redova vladajuće levice u Grčkoj dopiru, naravno, drugi tonovi: „Obamina poseta dokazuje da je uloga Grčke u svetu tokom naše vladavine pojačana“, kaže ministar unutrašnjih poslova Nikolas Papas za list „Ril njuz“. U svakom slučaju, crveni tepih za predsednika dodatni je dokaz preokreta nekada radikalnih levičara ka realizmu, smatra Jorgos Cogopulos, saradnik atinskog trusta mozgova ELIAMEP. Nam kraju krajeva, i Grčka i SAD su tokom Obaminog mandata imale slične ekonomske ciljeve, podseća taj analitičara u intervjuu za DW. „Baš kao i vlada u Atini, i Obama se zalaže za veće državne izdatke i izdašnu politiku privrednog rasta“.

Strah od Trampa?

Prema informacijama državne televizije ERT, Atina očekuje jasan stav američkog predsednika kada je reč o sukobu između Međunarodnog monetarnog fonda i evropskih donatora s ciljem dobijanja olakšica za Atinu po pitanju dugova. Sam Obama je, u jednom intervjuu listu „Katimerini“ izjavio da želi da ohrabri kreditore na „korake koji podstiču privredni rast, uključujući i suštinsko olakšanje duga“. Pri tom je podsetio i da SAD ne spadaju među kreditore. Već samo zbog toga, grčke nade su nerealne, veruje Cogupulos. Angelos Sirigos, profesor političkih nauka iz Atine ocenjuje da je reč o „čisto simboličnoj poseti“. On smatra da Obama neće napraviti mnogo. „Čak i ako se on založi za dužničke olakšice, on je prošlost – a njegov naslednik predstavlja zagonetku po brojnim pitanjima“, upozorava politikolog u intervjuu za DW.

U Atini je izborni uspeh republikanca Donalda Trampa izazvao glavobolju. Njegove dosadašnje izjave o grčkoj dužničkoj krizi deluju dvosmisleno. „Nemačka bi trebalo da reguliše pitanja duga. Za njih je to sitniš. A ako to Nemačka ne želi, onda bi to trebalo da uradi Putin“, grmeo je Tramp u jednom intervjuu za američku televiziju „Foks“ u julu 2015. Zato Sirigos upozorava da bi trebalo biti oprezan: „Moguće je da SAD tokom vladavine Trampa izvrše pritisak kako bi Međunarodni monetarni fond izašao iz programa za spasavanje Grčke. Ipak, svako predviđanje je pod znakom pitanja. Moramo da sačekamo i vidimo za šta će Tramp u stvari da se založi“, kaže Sirigos. Ministar odbrane Kamenos bio je prvi grčki političar koji je čestitao Trampu. Taj desničarski populista je još tokom izborne noći na svom Tviteru napisao: „Čestitke novom predsedniku. Za Grčku će sada biti važna uloga Džordža Papadopulosa.“

Ko je taj Džordž Papadopulos?

Džordž Papadopulos je pravnik, studirao je u Londonu, grčkih je korena, a važi kao jedan od malog broja ljudi iz Trampovog okruženja koji se bave spoljnom politikom. Žestoko se zalaže za strateški savez Grčke, Kipra i Izraela i očigledno sebe želi da preporuči za neku visoku poziciju. Međutim, on je faklutet završio tek 2009. godine i važi kao prilično neiskusan: „Mogu da zamisli da će Papadopulos već sada preuzeti odgovornost“, kaže politiolog Sirgos.

Sa ili bez Papadopulosa, Grčka i SAD poslednjih godina usko surađuju kada je reč o bezbednosnoj politici i to približavanje bi moglo da se nastavi i tokom mandata Donalda Trampa. „Uprkos ekonomskim problemima, Grčka spada među pet saveznika članica NATO, koje izdvajaju predviđenih dva odsto BDP-a za odbranu“, pohvalio je Obama Atinu u intervjuu za „Katimerini“. To bi moglo da se dopadne i republikancu Trampu, a politikolog Sirigos naglašava: „SAD trenutno izdvajaju previše, a Evropljani premalo novca za NATO. Tramp će o tome ponovo da pregovara“.