Novi pokušaj uhođenja građana

Vožnja nemačkim autoputevima je besplatna – osim za kamione teže od 12 tona koji nisu u privatnoj upotrebi. Elektronska kontrola plaćanja putarine vrši se sistemima kamera postavljenih na nadvožnjake. Kamere snimaju i analiziraju slike svih vozila i njihovih registarskih tablica. Snimci automobila se brišu, a pomoću snimaka kamiona se proverava da li je plaćena putarina. Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih došao je na ideju da se snimci privatnih automobila ne brišu, već da se čuvaju i koriste u stvaranju profila kretanja sumnjivih lica. Drugim rečima, on želi potpuni nadzor nad kretanjem građana domaćim auto-putevima. Bolje reći: želeo je, jer nije prošao ni dan, a šef njegove stranke CSU (Hrišćansko-socijalna unija) Horst Zehofer ga je primorao da povuče taj predlog.

Zehofer za to ima dobre razloge: upravo on je nedavno predložio da se putarina u Nemačkoj uvede i za obične automobile – ali samo one sa stranim registracijama. Taj predlog je naišao na opšte odobravanje nemačkih građana. No, Komisija EU je saopštila da takva vrsta takse – isključivo za strance - pravno nije održiva i da bi jednostavnije bilo da se uvede putarina za sva vozila, čiji bi dobar deo Nemci na kraju godine mogli da odbiju sebi od poreza. Ali, odobravanje građana bi moglo brzo da se istopi kada bi se ispostavilo da policija prezicno prati njihovo kretanje. Zehofer želi po svaku cenu da se njegov predlog – koji je bio pravi hit tokom njegove predizborne kampanje – sada pretvori u paravan za nešto drugo što se nikome ne sviđa.

Bez obzira na to što je Fridrih povukao svoj predlog, on je izazvao lavine komentara u nemačkoj štampi. Evo karakterističnih mišljenja: „Ovo je politički debakl za ministra unutrašnjih poslova, zanetog fantazijama o nadzoru orvelovskih razmera“, piše list Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg): „Od svega je ostao samo znak pitanja i to kada je reč o Fridrihovoj budućnosti. Jer, Nemačkoj je trenutno potreban ministar koji će svim srcem braniti slobode građana – umesto da ih stalno ograničava…“

Komentator lista Braunšvajger cajtung (Braunšvajg) smatra da je „Fridrihov predlog došao u nevreme. Afera oko špijunskih programa SAD – koju je on još pre više meseci proglasio završenom – stalno se nastavlja. Nije sigurno da će optužbe ikada biti potpuno rasvetljene. Da i ne govorimo o tome da li je moguć totalni nadzor. U takvim vremenima je predlog da nemačka država prikuplja još više podataka u cilju borbe protiv zločina – velika drskost (…) Fridrih bi želeo da ostane ministar unutrašnjih poslova, ali sam sebe ne preporučuje za tu funkciju.“

„Duh je pušten iz flaše“, piše Vestfalen blat (Bilefeld): „i teško ga je ponovo vratiti u nju. Ministar unutrašnjih poslova Fridrih je izabrao najnezgodniji mogući trenutak da izvuče čep i ponovo pokrene debatu o korišćenju podataka potrebnih za naplaćivanje putarine – u borbi protiv kriminala. […] Upravo u Nemačkoj ljudi imaju vrlo fine antene kada se radi o temi zvanoj nadzor nad građanima. Skandal sa prisluškivanjem telefonskih razgovora i špijuniranjem elektronske komunikacije građana teško je uzdrmao poverenje tih građana u pravnu državu. […] Dobro je što je čep ponovo vraćen u flašu. Ali, neprijatan duh nadzora i dalje je prisutan…“

„Kakva je to bezbednost u kojoj privatnost više nema nikakvu vrednost, u kojoj država može da prati svaki klik i svaki korak građana na internetu?“, pita komentator lista Vestdojče cajtung (Diseldorf), i ovako odgovara: „Takva bezbednost ne vredi ništa. Država koja insistira na povećanju broja policajaca i kamera i jačanju nadzora samo pokazuje da nema poverenja u svoje građane. Nemačka sa svojim aktuelnim zakonima i zahvaljujući radu policije i pravosuđa spada u najbezbednije zemlje sveta. Još više podataka na još većim čvrstim diskovima ne čine državu sigurnijom, već samo tešnjom. Zbog toga je bilo neophodno to što su Socijaldemokrate i šef CSU Horst Zehofer trgli ministra unutrašnjih poslova iz njegovog sna o nadzoru.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni. urednik: Ivan Đerković