Novi oproštaj dugova Grčkoj? | Evropa | DW | 14.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Novi oproštaj dugova Grčkoj?

Nekoliko nedelja uoči saveznih izbora, u Nemačkoj se rasplamsala rasprava o jednoj staroj temi: pitanju nove pomoći Grčkoj. Navodno će Evropljani, najkasnije početkom 2014, morati da dogovore novi kredit za Grke.

Nova rasprava o pomoći Grčkoj, nemačkoj vladi stiže u nezgodnom trenutku, neposredno uoči saveznih parlamentarnih izbora 22. septembra. Za razliku od oproštaja dugova iz oktobra 2011, kad su privatni poverioci morali da odustanu od polovine svojih zahteva, sada bi javni poverioci mogli da ostanu bez svojih potraživanja. A to znači da će da plate – poreski obveznici. „Ako se želi da se grčki dugovi dovedu na podnošljivu osnovu, onda to verovatno znači da bi sadašnja potraživanja morala da budu umanjena za oko 60 do 63 odsto“, kaže Torsten Polajt iz Frankfurtske škole za finansije i menadžment. To znači da bi samo Nemačka, odnosno njeni poreski obveznici, izgubili 30 milijarda evra.

Angela Merkel i Volfgang Šojble

Angela Merkel i Volfgang Šojble

Za vladu je rizično da se to objavi pre izbora. Savezna kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Volfgang Šojble zato već mesecima ponavljaju tvrdnju da Grčkoj nije potrebno ponovo opraštati dugove. Jedan portparol Saveznog ministarstva odbrane je i ovog ponedeljka (12.8.) tvrdio da je Trojka, koju čine Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond, pre dve nedelje iznela mišljenje da je Grčka ostvarila dobar napredak u sprovođenju dogovorenih reformskih programa.

Dugovi rastu i bez novog zaduživanja

Ali, brojni stručnjaci, među kojima je i Torsten Polajt, smatraju da je opraštanje dugova neizbežno: „Poslednjih godina pod uticajem finansijske politike Evropske centralne banke suviše je povećano javno zaduživanje, ali i zaduživanje banaka, i zato je nastala situacija u kojoj vraćanje dugova jednostavno više nije moguće“, tvrdi Polajt.

Grčka ima dug koji je 1,6 puta veći od njenog ukupnog jednogodišnjeg bruto društvenog proizvoda. (Prema kriterijumima o stabilnosti evra, dozvoljeno je zaduženje od 0,6 BDP). Zaduženje u odnosu na BDP se još povećava, a da Atina uopšte ne mora da uzima nove kredite, jer se ekonomska aktivnost stalno smanjuje. Od 2008. pala je za više od jedne petine. Stručnjaci procenjuju da će do kraja godine grčki dug iznositi 1,8 BDP.

I drugi bi mogli da se ugledaju u Grke

Torsten Polajt za opraštanje dugova Grčkoj

Torsten Polajt za opraštanje dugova Grčkoj

„U suštini mi samo odlažemo plaćanje tog računa, a time što bismo opraštanje dugova u slučaju Grčke sada prihvatili i upisali u knjige, time bismo po prvi put te troškove učinili transparentnim. Mislim da je to nužna mera, potrebna u sadašnjem trenutku“, kaže Jan Hagen, docent na Evropskoj školi za menadžment i tehnologiju u Berlinu.

Ipak, ima argumenata i protiv takvog opraštanja dugova i to ne samo zbog toga da se građani ne bi „opterećivali“ neugodnim činjenicama pre izbora, nego i zato što bi, u slučaju novog opraštanja dugova moglo da dođe do zastoja reformske politike i povratka starog načina neodgovornog trošenja. A tu je i opasnost „da i druge zemlje kažu, ako je u slučaju Grčke više puta bilo opraštanja dugova, zašto to ne bi bilo i kod nas“, upozorava Dorotea Šefer sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) iz Berlina. Kad bi na primer Španija ili Italija došle na ideju da ne vraćaju polovinu svojih dugova, onda bi to sigurno bio kraj Evropske monetarne unije.

Autori: Rolf Venkel / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM