Novi nemački film

Diter Koslik, šef Berlinala, je, duhovito, rekao da je nemački film u ovom trenutku uspešan ne samo zato što u njemu junaci nose kapice sa gombicama, ili što su, kako je on to rekao ”homoseksualci koji putuju u kosmos, ili ”nacisti koji boluju od tremora”. Možda se mnogi sa Koslikovim mišljenjem o nemačkom filmu danas i ne slažu. Ipak, direktor berlinskog festivala je u pravu. U najmanju ruku je nemački film danas gledan. Dvadeset tri procenta filmova na bioskopskom repertoaru je prošle godine bio domaće produkcije. Takoreći svaka četvrta ulaznica za bioskop je bila kupljena da bi se gledao nemački film.

A to je – u poređenju sa prethodnim godinama – takoreće ”fe-no-menalno”. Prošle godine su gledaoci hrlili u bioskope da gledaju filmove ”Sedam patuljaka”, pa ”Surprajs - Kosmički brod snova”, pa ”Propast”. Jeste da su junaci ovih filmova nosili pomenute ”kapice sa gombama”, ili su bili ”homoseksualci u kosmosu”, jeste da je Bruno Gans u filmu "Propast" glumio Adolfa Hitler. Ali su ti filmovi zaista bili gledani, dakle uspešni.

Komercijalnost današnjeg nemačkog filma je, međutim, samo jedna strana. I te kao se sada raspravlja i o umetničkim dimenzijama domaće kinematografije. A to je nešto sasvim novo. Od nemačkog filma sa kraja sedamdesetih i iz osamdesetih godina, najviše moguće cenjenog u svetu - filma generacije Rajnera Vernera Fasbindera i Vernera Hercoga - dugo se o nemačkom filmu nigde uošte nije govorilo. Da se tu sada nešto drastično menja, pokazuju i činjenice da su čak dva nemačka filma nedavno nominovana za Oskara. Neki nemčki filmovi su odneli niz nagrada na evropskim filmskim festivalima. Pomenimo uspehe filmova ”Good bye Lenin”, ili ”Glavom u zid”, ili ”Masne godine su prošle”. I na festivalima mladog filma, koji su na veoma zavidnom nivou, nemački film hara.

Ovogodišnji Berlinale je i kruna ovakvog razvoja u nemačkoj kinematografiji. Od 343 filma, koja će ibiti prikazana na festivalu, 67 su nemačka. To je rekord. Čak tri filma se tekmiče u glavnoj selekciji, za Zlatnog ili Srebrnog medveda. Posebno će biti prikazana selekcija mladog nemačkog filma ”Perspektive nemačkog filma”. A u sekciji ”German Cinema” je i osvrt na najuspešnije godine nemačke kinematografije. Konačno, veliki broj nemačkih filmova će biti ponuđen na prodaju, na tradicionalnoj Pijaci festivala. To je prilika da se ponešto od dobrih nemačkih filmova i proda stranim distributerima.

Ovo je, međutim, samo umetnička strana nemačkog savremenog filma. Finansijska strana je daelko mračnija. Producenti kažu da su osnovni uslovi za razvoj filmske ekonomije dramatično pogoršani. Posebno loše rezultate pokazuje pooštrenje zakona o oporezivanju koproducenata. Filmska branša oboleva već dugo od previsokih troškova za nadnice. Posalednjih godina se čak 12 milijardi dolara iz fondova za medije ulilo u holivudske produkcije. Bilo bi tragično ako bi nemački film sada, u trenutku sticanja međunarodnog ugleda, izgubio finansijsku osnovu.