Novi LED kao Sunce

Iako ne zvuče revolucionarno, saznanja nemačkih naučnika nagoveštavaju daleko veću energetsku efikasnost i prirodnije osvetljavanje prostora. Volfgang Šnik i nije neki veliki poznavalac sistema za rasvetu. Do 2001. ga sijalice nisu preterano zanimale. Ali vremenom je ovaj hemičar počeo da obraća pažnju na kvalitet svetla sijalica, koje je zajedno za suprugom obično kupovao. „Odlazak u kupovinu sa ženom je poseban doživljavaj. Jer to podrazumeva akcije poput izlaska napolje sa sve novom haljinom, kako bi utvrdili kako joj stoji na dnevnom svetlu“, priča Šnik.

Gotovo svaki potrošač je barem jednom iskusio neprijatnost, zbog koje bi svoje „prepoznavanje boja“ doveo u pitanje. I zaista, nešto što u nekoj radnji deluje crno, na dnevnoj svetlost može biti tamno plavo. Zato je profesor Šnik odlučio da okupi par naučnika na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu i potraži rešenje koje će potrošačima olakšati život.

Nije im bilo potrebno previše vremena, kako bi utvrdili da je luminofor (hemijsko jedinjenje) koje omogućava proces luminiscencije i osvetljavanje prostora nedovoljno efikasno. Zato su krenuli u potragu za novim, efikasnijim. Istraživanja sprovedena do sada nagoveštaju rešavanje problema. Materijal koji omogućava rad LED (svetlećih dioda) u sijalicama je moguće pospešiti u toj meri, da bi na tržištu uređaja za rasvetu moglo doći do revolucionarnih promena.

Mešanjem boja do prirodne svetlosti

Od kako su obične sijalice (na zahtev Evropske unije) 2012. godine povučene sa tržišta, LED sijalice su postale jedina alternativa. Štedljive su i efektnije od onih kojima je potrebno „zagrevanje“ da bi „obasjale“ prostor. I što je najvažnije nisu toksične. Probleme koje su mnogi potrošači u EU iskusili, ne odgovaraju navedenim karakteristikama. Pri tome svetlost koju većina LED sijalica proizvodi nije dovoljno efikasna. Neki je čak nazivaju monotonom i veštačkom.

Naučnici kažu da se problem „krije“ u tehničkoj činjenici da LED sijalice mogu da proizvedu samo jednu boju, dok je dnevna svetlost mešavine više njih. Zbog toga i delujemo neprirodno kada se pogleda u ogledalo u kupatilu, u kojem prostor osvetljava LED sijalica. Nemački hemičari tvrde da su pronašli rešenje koje se ogleda u novom „šarolikom“ luminoforu, supstanci koja u kombinaciji sa plavom LED sijalicom daje prirodniju svetlost. U suštini je reč o istom principu, koji fotografi primenjuju kada žele specifične nijanse svetla, korišćenjem krep papira ili papira u nekoj boji.

Pre par godina Šnik i njegove kolege su u saradnji sa kompanijom Filips započeli laboratorijska istraživanja, kako bi došli do nove, efikasnije vrste luminofora. Onog trenutka kada im je to pošlo za rukom, proizvedeno je par modela, koji su se ubrzo našli i na tržištu. Međutim, poboljšanje nije bilo dovoljno, kaže profesor Šnik. „Otkriće je bilo uspešno, ali sam na čelni ljudi u industriji proizvoda za rasvetu rekli da bi materijal morao biti još efikasniji.

Nalik sunčevoj svetlosti

Istraživanje je moralo biti nastavljeno, sve dok rezultat nije bio zadovoljavajući za sve. Naučnici su sebi zadali težak zadatak. Novo hemijsko jedinjenje mora biti u toj meri efikasno, da svetlo nastalo paljenjem nove LED sijalice deluje „kao prirodno“.

Usledila su nova testiranja i merenja. Nakon više prilagođavanja nove vrste luminofora, tzv. indeks reprodukcije boja (CRI) potvrdio je senzacionalno otkriće. „Indeks reprodukcije mora bi što je moguće veći. Što je bliži koeficijentu 100, to je svetlost prirodnija. Dosadašnje LED sijalice su obično ostvarivale maksimum od 80. Nove koje ovo otkriće omogućava, prelaze koeficijent 90.“

Profesor Šnik otkriva i da je problem, na koji su njihova istraživanja ukazala, bila količina crvene svetlosti, kojeg je za ljudsko oko bilo previše. Sa novim LED sijalicama to više neće biti slučaj. Pri tome svetlost koju budu proizvodile, ne samo da će delovati prirodnije, nego će biti i energetski efikasnije. Nemački naučnici kažu za 10 do 14 odsto.