Novi kurs Nemačke u evropskoj politici?

Jedno je sigurno: Angela Merkel je i pre saveznih parlamentarnih izbora u Nemačkoj bila najvažnija čelnica u Evropskoj uniji. A nakon uverljive izborne pobede ta njena pozicija još više je ojačala. Uprkos otporu i kritikama, ona je u Evropi tokom krize uporno tražila reforme u zamenu za finansijsku pomoć. I na tome će verovatno nastaviti da insistira, smatra Janis Emanuilidis iz organizacije Evropski centar za politiku.

U razgovoru za Dojče vele on predviđa da će sada napokon nešto početi da se događa. Sve do izbora pojedine teme koja se tiču Brisela nisu načinjane, na primer bankarska unija ili odgovor na pitanje treba li Grčkoj dati više manevarskog prostora kod otplate kredita. Sada izbori više nisu izgovor za odlaganje rešavanja problema.

Neke stvari su lakše bez liberala

I u evropskoj politici mnogo zavisi od toga s kime će kancelarkina Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ući u koaliciju. Dosadašnji partner Angele Merkel, Slobodna demokratska stranka (FDP - liberali) bila je još strožija sa zemljama u krizi nego kancelarka. No ta stranka više nije zastupljena u parlamentu. I socijaldemokrate (SPD) i Zeleni, koji dolaze u obzir za koaliciju, žele da olabave politiku štednje i daju prednost državnim programima za podsticanje ekonomskog rasta.

Janis Emanuilidis veruje da će pre ili kasnije prevladati umerenija politika štednje: „Ako se te zemlje ekonomski ne oporave, sadašnji recept za lečenje krize neće funkcionisati.“ Još uoči izbora kancelarka je pokazala spremnost da zemljama poput Grčke izađe u susret. Ako CDU uđe u koaliciju sa SPD-om, što je prema mišljenju analitičara najverovatnija opcija, nova nemačka vlada mogla bi da pokrene i one stvari koje je FDP blokirao. Recimo, porez na finansijske transakcije.

SPD za politiku rasta

SPD još okleva s pristankom na ulazak u vladu. Socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu Džo Lajnen u razgovoru za Dojče vele, podsećajući na koaliciju CDU-a i SPD-a u pretprošlom mandatu, upozorava: „Mi smo kao manji koalicioni partner tada platili prilično visoku cenu i zato moramo dobro da razmislimo.“ No predsednik njegovog poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu, Austrijanac Hanes Svoboda, otvoreno je pozvao socijaldemokrate u Berlinu da pristupe velikoj koaliciji: „Nemačka hitno treba socijaldemokratski uticaj u vladi da bi se sprovele progresivne reforme u Evropi.“

Lajnen je po tom pitanju oprezniji i kaže da bi se u slučaju velike koalicije SPD bar trebalo „skupo da proda“. Kao „cenu“ on navodi sprovođenje politike rasta na evropskom nivou: „Tu se mora dati impuls za zapošljavanje i rast.“ Ali, ako će sadašnji ministar finansija Volfgang Šojble (CDU) ponovo da bude imenovan na tu dužnost, SPD neće tako lako moći da progura svoju politiku. Šojble je u utorak (24.9.) izjavio da se i on zalaže za veći rast i više radnih mesta, ali samo ako to neće biti finansirano novim zaduženjima: „Povećanje državnog deficita nije rešenje nego pojačava problem.“

Jačanje AfD-a poziva na oprez

Stranka „Alternativa za Nemačku“ (AfD) gotovo je uspela da uđe u parlament, mada je osnovana pre samo nekoliko meseci. Ona evropsku politiku spasavanja evra smatra rasprodajom nemačkih interesa i želi ponovo da uvede nemačku marku. Poslanik Džo Lajnen smatra da je uspeh AfD-a znak da postoje nesporazumi: „Građani Nemačke malo znaju o evropskoj politici, naročito o krizi evra. Gospođa Merkel, ali i druge stranke, propustili su da u predizbornoj kampanji povedu raspravu sa građanima i da tu svat razjasne. Posledica toga je AfD.“ Tako mnogi Nemci, kaže Lajnen, „smatraju da je Nemačka gubitnik u krizi, mada je ona, kad se sve sabere, dobitnik“.

I šef poslaničkog kluba bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Evropskom parlamentu Markus Ferber u utorak (24.9.) je upozorio: „Izlazak kriznih zemalja iz evrozone bio bi neodgovoran rizik koji bi na kocku stavio stabilnost evra i uspeh nemačkog izvoza.“ Politikolog Janis Emanuilidis smatra da uspon AfD-a ima takoreći „pedagodški efekat“: „Sada će biti povećan pritisak da se razmotre AfD i njegove pozicije, da se bolje objasni evropska politika, to zašto neke stvari moraju da se urade.“ Čini se da su sve stranka nakon ovih izbora shvatile da je neophodno građanima bolje objasniti evropsku politiku.

Autori: Kristof Haselbah / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković