Pred zakonom su svi jednaki, a onaj ko je korumpiran mora da se iskupi. Ministar privrede Ruske federacije Aleksej Uljukajev, navodno je korumpiran. On je, navodno, dobio dva miliona dolara u gotovini i zauzvrat odobrio preuzimanje naftnog koncerna Bašnjeft od strane velikog koncerna Rosnjeft, navodi rusko tužilaštvo.
„Optužbe su teške“, kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov. U članu 6, paragraf 290, ruskog Krivičnog zakona se navodi: „Korupcija u veoma velikim razmerama“. Za to moraju da postoje ozbiljni dokazi, rekao je Peskov. Takođe je rekao da istraga mora te dokaze da dostavi sudu. Naravno.
Otvoreno izražena sumnja
Glupo je samo što, van Kremlja, niko ne veruje u istinitost navoda, niti u to da je Uljukajev ikada mogao da uzme mito: ni njegovo Ministarstvo, niti ruska Centralna banka koja je navodno pratila taj korumpirani proces preuzimanja Bašnjefta. Te sumnje se glasno izražavaju, što je netipično za Rusiju, gde ljudi tri puta razmisle pre nego što kažu nešto protiv zvanične interpretacije nekog događaja.
Ono u šta naprotiv niko ne sumnja, jeste da je spektakularno hapšenje ministra i medijska pažnja koja je tome posvećena, bilo savršeno koordinirana akcija tajne službe: FSB je, navodno, pratio Uljakajeva već više od godinu dana, a njegov telefon prisluškivan je od kraja leta. Izveštaji više ruskih medija pozivaju se na izvore u tajnoj službi i u vladi. Podrazumeva se da je bivši šef tajne službe i aktuelni šef države Vladimir Putin znao za to – i nije preduzeo ništa! On je mogao da otpustiti Uljukajeva, da ga kazni za njegovu navodnu korupciju i ranije, ili nekako na drugi način. Međutim, doneta je odluka da se izvede spektakularno hapšenje uz veliku pompu.
Usput rečeno, to hapšenje liči na jedno drugo: premijer Kirovske oblasti, Nikita Beljih. I on je, baš kao i ministar Uljukajev, namamljen u zamku i „uhvaćen“ u korupciji. Ista šema, iste optužbe. I sličan politički profil.
Poslednji nosilac nade za liberalni kurs
Beljih je bio simpatizer stranke ubijenog opozicionog političara Borisa Njemcova. Bio je mlad i ambiciozan. Želeo je napolje iz provincije – u Moskvu. Ministar Uljukajev je za mnoge važio kao poslednja nada za liberalni ekonomski kurs Rusije. Kao garant zapadnih investicija u zemlji. Da li je njegovo hapšenje početak nove runde političkih čistki? U Moskvi se u svakom slučaju nagađa o tome čija će glava sledeća da odleti.
Činjenica je da je hapšenje Uljukajeva, u najmanju ruku onako kako to mediji zahvaljujući vlastima predstavljaju, zapravo najžešća kritika same ruske vlade. Ono, naime, znači da u Rusiji nema mehanizme za borbu protiv korupcije. U suprotnom, moralo bi da se poveruje da iza fasade Alekseja Uljukajeva, koga svi poznaju već decenijama, stoji posebno lukavi zločinac: jedan koji je noću pljačkao državne koncerne i za to bio podmićivan u gotovini, ali je preko dana, prema toj interpretaciji, taj loš čovek diskutovao sa Putinom i kolegama na sednicama vlade o dinamici Bruto nacionalnog dohotka. I niko, ali zaista niko osim slavne, tajne službe, nije mogao ni da nasluti da iza tog nevinog lica sa okruglim naočala stoji jedan tako genijalni kriminalac...