Novi GMO-kukuruz stiže u Evropu?

Evropska komisija je prošle sedmice (6.11.) članicama Evropske unije poslala predlog da dozvole uzgoj jedne nove vrste genetski manipulisanog kukuruza. Dozvola za sejanje takozvanog „kukuruza 1507“ trebalo bi da bude izdata još tokom ove godine – ako većina vlada zemalja-članica Evropske unije ne odbaci predlog Komisije.

Tu vrstu kukuruza proizvela je američka firma „Pioneer DuPont“. Oni su još 2001. godine podneli zahtev Evropskoj uniji za dozvolu uzgajanja njihovog kukuruza. Komisija je zahtev prebacivala od odbora do odbora, ne donoseći odluku, sve dok američka firma nije podnela žalbu. U septembru je drugi najviši evropski sud presudio da je Komisija prekršila evropsko pravo tako što je odlagala donošenje odluku o tom kukuruzu otpornom na insekte.

Kukuruz sa neobičnim osobinama

„Kukuruz 1507“ nije samo otporan na insekte, već on proizvodi i pesticid (otrov za druge biljke) i otporan je na intenzivan tretman pesticidom „glufosinat amonij“. Portparol firme „Pioneer DuPont“ Džozef Mejt smatra da su genetski manipulisane žitarice ključ za bogatiju žetvu. „Naš proizvod je rešenje za zemlje u kojima insekti prouzrokuju poljoprivrednicima veliki problem, kao na primer u Španiji“, kaže Mejt u razgovoru za Dojče vele. „Poljoprivrednici trpe teške gubitke. Ima njiva na kojima 100 odsto prinosa uništi leptir 'kukuruzna sovica' (Helicoverpa armigera)“

Osim toga, genetski modifikovan kukuruz već je prošao sedam kontrola Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA): „Sve su pozitivne i potvrđuju da je taj proizvod siguran i da prouzrokuje probleme za čoveka, životinje i okolinu“, dodaje Mejt.

Nema konsenzusa naučnika

Organizacija za zaštitu okoline „Grinpis“ (Greenpeace) smatra da testovi EFSA imaju „bolne nedostatke“. Oni prebacuju timu stručnjaka da „nisu uočili nepoznanice u podacima“. Njihov stručnjak za poljoprivredu Marko Kontijero kaže za Dojče vele da među naučnicima još uvek ne postoji saglasnost o bezbednosti genetski modofikovane hrane. „Ta tehnologija može da ima nenamerne i nepredvidljive posledice. To je nedovršena tehnika. Mi znamo kako se do četiri gena može injicirati u hromozomsku strukturu neke biljke, ali ne znamo kako to na nju utiče.“

Kontijero tvrdi da genetska manipulacija može da dovede razvoja delova DNK (Dezoksiribonukleinska kiselina) koji nemaju jasno i poznato značenje. Nema dovoljnih informacija o tome kako ti delovi u hromozomskoj strukturi, nazvani i „DNK-otpad“, utiču na biljke i ljude koji ih jedu, upozorava Kontijero. „Mi premalo znamo o mogućim posledicama. Još nema ni jedne studije o kratkoročnom, srednjoročnom ili dugoročnom uticaju genetski manipulisane hrane na čoveka.“

Ne slažu se ni poljoprivrednici

U Francuskoj, Austriji i Poljskoj oštro odbijaju da dozvole setvu kukuruza 1507. Međutim, u Velikoj Britaniji, Španiji i Švedskoj on ima sve više pristalica. Prema jednom ispitivanju časopisa „Farmers Weekly“, 60 odsto britanskih poljoprivrednika uzgajalo bi genetski manipulisane biljke, kada bi to bilo legalno. „Genetski manipulisane žitarice trenutno prolaze više bezbednosnih kontrola nego sve druge vrste žitarica“, kaže u razgovoru za Dojče vele Sijan Dejvis iz britanske Nacionalne unije farmera. „Za poljoprivrednike u Španiji i Portugaliji genetska tehnika je najbolje rješenje.“

Portparol američke firme „Pioneer DuPont“ Mejt dodaje da bi poljoprivrednici trebalo da sami odlučuju šta će da seju. „Ako jedan poljoprivrednik želi da uzgaja prirodno seme – neka to radi. Ali, ako želi obrađeno ili biotek-seme – i to bi trebalo da bude u redu.“

Mejt kritikuje to što se hrana od genetski manipulisanih biljaka, koje su na evropskim poljima zabranjene, uvozi iz drugih zemalja i poručuje: „To nije ni konkurentno, ni logično, ni racionalno“. Vlade zemalja-članica Evropske unije u decembru će glasati i predlogu Evropske komisije u vezi sa genetski manipulisanim kukuruzom.

Autori: S. Koeljo / A. Brendlin / A. Janković
Odgovorni urednik: I. Đerković