1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nove crkve na Orijentu

Ako usmerimo pogled ka hrišćanima na Orijentu, moramo vrlo pažljivo gledati – poruka je katoličkih dušebrižnika. Jer, situacija u Persijskom zalivu je drukčija od one u Egiptu, ili Turskoj, ili Palestini.

Crkva u Istanbulu

Crkva u Istanbulu

Joahim Šredel se od 1995. kao sveštenik i dušebrižnik Nemačke biskupske konferencije stara o hrišćanima u Egiptu, Siriji, Jordanu, Libanu, Sudanu i Etiopiji. On prenosi da su se u Egiptu u najnovijoj prošlosti mnoge stvari poboljšale, na primer, odnos prema gradnji crkava:

„To je još uvek dug proces, ali odluku više ne donosi predsednik države, već guverneri. Samo u oblasti gde ja živim sada imamo dve nove crkve. Hrišćani su u javnosti građani drugog reda, i tu se nadamo liberalizaciji, ili čak ukidanju člana 2 Ustava, u kome piše da je religija – islam, pa u tom smislu nije zagarantovana sloboda veroispovesti“.

Kako do dozvole za gradnju?

Božićna liturgija u Egiptu

Božićna liturgija u Egiptu

Kada je reč o gradnji crkava, teškoće su primetne u arapskim zemljama Persijskog zaliva. Tamo ima nekoliko crkava, ali potreba za njima je sve veća, jer stalno pristižu novi radnici iz Filipina i Indije. No, na njihove potrebe se ne obraća prevelika pažnja, kako kaže Manfred Tifenbah koji radi u Dubaiju:

„Naša želja jeste da nam se dozvoli da gradimo crkve, ali i škole. Često nam kažu da smo u Evropi nevernici. Sada je vera tu, ali nema pismenog odobravanja za gradnju naših verskih objekata“.

Drukčije je u Turskoj. Tamo su kroz proces približavanja Evropskoj uniji ublažena tradicionalna ograničenja, o čemu svedoči Franc Kangler, sveštenik Austrijske katoličke zajednice u Istanbulu: „Pre 15 godina je bilo potpuno nemoguće sagraditi crkvu u Turskoj. Jer, u građevinskom zakonu pojam crkve uopšte nije postojao“.

Život u senci

I pored toga, hrišćani u Turskoj – pre svega domaći Grci i Jermeni – u Turskoj žive u senci, jer su godinama bili izopštavani iz društva i napuštali zemlju.

Zbog ovakvih razlika i rukovodilac dušebrižnika za inostranstvo, kelnski biskup Hajner Koh, kaže da treba suditi uravnoteženo i izbegavati paušalne ocene da se svuda radi o progonima.

„U celini gledano, ne verujem da postoji specifično ugrožavanje hrišćana. Za vreme nemira i nestabilnosti često se stvara određena slika neprijatelja, pa to za radikalne islamističke grupe mogu biti i hrišćani. Ali, pomislite na to koliko ljudi se u Siriji trenutno nalazi u zatvoru – i opet ne možete da kažete da su to sve samo hrišćani…“

Autori: Ulrih Pik / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM