Novac i ćutanje za naklonost Uzbekistana | Politika | DW | 28.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Novac i ćutanje za naklonost Uzbekistana

Nemačka vojska mora da vrati hiljade vozila i vojnih kontejnera iz Avganistana u Nemačku, do kraja 2014. Transportna ruta vodi kroz Uzbekistan. Nemačka vojska već godinama kupuje naklonost tamošnjeg režima.

Ein Flugzeug der Bundesluftwaffe vom Typ Airbus A310 am Sonntag (18.10.2011) auf dem Flughafen von Termez in Usbekistan. Das deutsche Staatsoberhaupt, Bundespräsident Wulff, hielt sich zu einem Staatsbesuch in Afghanistan auf. Foto: Wolfgang Kumm dpa

Bundeswehr Flughafen von Termez in Usbekistan

Prema planovima nemačke vlade, misija Bundesvera u Avganistanu biće okončana do kraja 2014. Ali kako će se vratiti kući nagomilana vojna mašinerija? Kako će oko 1.700 vozila i oko 6.000 vojnih kontejnera stići u Nemačku za samo dve godine?

Kopneni put preko Irana je isključen. Prevoz preko Pakistana je preopterećen i pre svega, nebezbedan. Ostaje samo sever. Nemačka vojska namerava da svoju imovinu prebaci iz avganistanskog Masar-i-Šarifa preko Uzbekistana, Kazahstana i Rusije, u pravcu Baltičkog mora. Ali tim putem će krenuti samo lopate, lampe, sanitetski materijal i slični bezopasni predmeti. „Ne planiramo da oružane sisteme, municiju i vojna vozila transportujemo kopnenim putem“ kaže operativna komanda Bundesvera. Dakle, svo preostalo oružje i municija moraju da se prebace avionima.

Baza Termez

ARCHIV - Die Panzerhaubitze 2000 (Maximus) der niederländischen Armee, aufgenommen am 07.05.2007 im Kamp Holland in der südafghanischen Provinzhauptstadt Tarin Kowt. Die Panzerhaubitze 2000 ist nach Darstellung der Bundeswehr das modernste rollende Panzergeschütz seiner Art und zählt zu den leistungsfähigsten Rohrartilleriesystemen der Welt. Wichtigste Waffe ist ein 155-Millimeter-Geschütz, das bis zu 40 Kilometer weit reicht. Foto: Can Merey (zu dpa-Hintergrund 0652 vom 14.04.2010) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Borbeni tenk "Maksimus"

Za ovaj zadatak nemačka vojska koristiće pre svega aerodrom u Masar-i-Šarifu. Međutm, u Termezu, u Uzbekistanu, Bundesver ima vazduhoplovnu bazu još od 2002. godine. Kako kaže nemački ambasador u uzbekistanskoj prestonici Taškentu, Arisitide Fenster, Termez će „nastaviti da igra važnu ulogu što se tiče logistike i transporta u okviru postepenog smanjivanja nemačkog vojnog prisustva“.

Takve rečenice paraju uši mnogim zagovornicima ljudskih prava i opozicionim političarima u Nemačkoj. Jer, uzbekistanska vlada se stalno dovodi u vezu sa mučenjem, prisilnim radom dece, i pritiskom na medije. Režim se poziva na odgovornost i zbog krvavo gušenja protesta 2005. godine u kome su verovatno poginule stotine ljudi.

„Saradnja vodi do slobode“

Portparol za odbrambenu politiku Levice u Bundestagu, Paul Šefer, misil da je saradnja sa Uzbekistanom veoma sporna, ako se posmatra iz perspektive ljudskih prava. „Imamo posla sa jednim autokratskim, represivnim režimom“, rekao je Šefer u intervjuu za DW. Predstavnik Zelenih Viola fon Kramon je još jasnija: „Ovakva vrsta saradnje sa jednom takvom zemljom, pokazuje određenu vrstu kukavičluka sa naše strane.“ Ministarstvo odbrane očigledno smatra da je jedino važno da saradnja i logistika funkcionišu kako treba.

ARCHIV - Ein Versorgungskonvoi der Bundeswehr verlässt am Sonntag (28.08.2011) das Feldlager in Kundus (Afghanistan) zu einer Versorgungsfahrt zu einem Außenposten. Die Taliban wollen - ebenso wie die Regierung - die Militärstützpunkte der abziehenden Nato-Soldaten in Afghanistan erhalten. Foto: Maurizio Gambarini dpa (zu dpa-Korr «Taliban wollen Nato-Basen erhalten») +++(c) dpa - Bildfunk+++

Nemački vojnici u Avganistanu

Savezna vlada Nemačke i sama raspiruje kritike. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane odbijaju da objave ugovor o tranzitu sa Uzbekistanom. Taj ugovor je tajna, da bi se „zaštitili spoljno-politički interesi Nemačke“. Neki detalji nemačko-uzbekistanske saradnje su ipak poznati.

Skoro 100 miliona evra za tranzit

Između 2005. i 2009. Ministarstvo odbrane izdvojilo je skoro 68 miliona evra kao „propratne izdatke“ za Termez. Od kako je na snagu stupio novi sporazum 2010. godišnje isplate Uzbekistanu navodno su dostigle skoro 16 miliona evra. Dakle, između 2005. i 2011. skoro 100 miliona evra. Za šta je dat novac? To ostaje tajna.

Nisu tajna nemačka ulaganja u razvoj Uzbekistana. Od 2005. do 2011. inicijative za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu podržane su sa oko 90 miliona evra. To stavlja Uzbekistan na poslednje mesto, u poređenju sa drugim zemljama u regionu, kako kažu podaci ministarstava za razvoj i spoljne poslove. Avganistan je za isti period dobio 1,43 milijarde evra, Pakistan 382 miliona, Tadžikistan 122 miliona i Kirgistan 121.

Uz povlačenje vojske iz Avganistana i pojačani tranzit u naredne dve godine, ugovor bi mogao da se još jednom preformuliše. Ali zid ćutanja ostaje. Ni nemačko ministarstvo odbrane ni uzbekistanska ambasada u Berlinu nisu odgovorili na pitanja Dojče velea.

Autori: Aleksander Rihter / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović