1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nova Vlada - stari problemi

Srpsko društvo je daleko od političke stabilnosti na koju utiču pre svega unutrašnji faktori, sukobi među partijama i koalicijama. Građani su svedoci brojnih promena ministara, ali ne i brojnih rezultata.

default

Vlada Srbije rekonstruisana

„Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću se obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.“

To je tekst zakletve koju čitaju budući ministri u Vladi Srbije.

Nova – izmenjena Vlada, na predlog premijera Mirka Cvetkovića, šesta je po redu, posle rušenja režima Slobodana Miloševića. U januaru je obeležena 10. godišnjica od prve demokratske Vlade Srbije. Predvodio ju je predsednik Zoran Đinđić, uz sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Ta vlada se suočila sa brojnim problemima. Na početku decenije bruto-društveni proizvod Srbije bio je za skoro 70 odsto manji od onoga koji je Srbija ostvarivala 1989. uoči raspada SFRJ.

Pronalaženje načina saradnje u regionu

Zoran Djindjic

Zoran Đinđić

U ekspozeu 2001, Đinđić je izdvojio pet prioriteta: „Prvi se odnosi na opštu političku stabilnost regiona i tu je nekoliko elemenata. Demokratski način rešavanja odnosa Srbije i Crne Gore, rešavanje krize sa terorizmom na jugu Srbije, pronalaženje modaliteta saradnje u regionu, pre svega sa susedima iz bivše Jugoslavije. Drugi uslov su stabilne demokratske institucije u Srbiji. Mi moramo da postavimo nezavisno sudstvo, modernu državnu upravu, efikasan sistem javnih službi i servisa, da bi naši građani mogli da ostvaruju svoje interese i da bi oni koji žele da ulažu u našu zemlju, bili sigurni da su te investicije bezbedne. Treći uslov je dobro zakonodavstvo, pre svega u oblasti poslovanja. Četvrti uslov je kvalitetna saobraćajna infrastruktura, da bi u našoj zemlji moglo brzo i bezbedno da se putuje, da bi robe mogle brzo da se prevoze. Konačno, peti uslov za napredovanje ove zemlje je kvalifikovana radna snaga i kvalitetan menadžment u našim preduzećima i našoj privredi“, rekao je između ostalog pred poslanicima Đinđić.

Atentat, šok i pad vlade

Premijer Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. Šest dana kasnije, za premijera je izabran Zoran Živković. Tu je bilo još pet potpredsednika i 19 ministarstava uz brojne promene ministara.

Vize-Präsident der Demokratischen Partei Serbiens Zoran Zivkovic

Zoran Živković

Tadašnji mandatar Živković je u svom ekspozeu naglasio: „Prioriteti u ovom trenutku su borba protiv organizovanog kriminala, izrada novog i modernog Ustava Srbije, stvaranje opšte političke stabilnosti u državi, što je uslov za stabilnost u regionu, kao i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, što je uslov za evropske i svetske integracije. Prioritet je i nastavak započetih ekonomskih reformi i reformi zdravstva, obrazovnog i sistema penzionog osiguranja, privatizacija i pretvaranje postojeće društvene privrede u jednu zdravu i efikasnu privredu. Promena zakonodavstva je sledeći prioritet, što je uslov za privlačenje što više investicija u našu državu. Prioritet je i stvaranje stabilnih demokratskih institucija i nastavak započete izgradnje sistema javnih službi, koje treba da postanu, u punom smislu te reči, servis građana koji će raditi u njihovom interesu. Prioritet je i nastavak diplomatskih, političkih i svih državnih aktivnosti u obezbeđivanju prava koja država Srbija ima na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244.“

Bila je to Vlada kratkog daha uz burne događaje sve do održavanja prevremenih parlamentarnih izbora 28. decembra 2003. Uz atentat, evo još nekih stvari koje su obeležile tu godinu: uvođenje vanrednog stanja posle atentata i policijska akcija „Sablja“, uhapšen je Veselin Šljivančanin, isporučen je Hagu Jovica Stanišić, pronađeno je telo ubijenog Ivana Stambolića na Fruškoj Gori, Filip Moris kupio je Duvansku industriju Niš, a BAT Duvansku industriju Vranje, Spoljnotrgovinski deficit Srbije u toj godini bio je 4,5 milijardi dolara…

Manjinska Vlada sa dvostrukom podrškom

Nova Vlada 2004. formirana je koalicionim sporazumom Demokratske stranke Srbije, G17+, Nove Srbije i Srpskog pokreta obnove, a uz podršku Socijaldemokratske partije. Ovo je bila manjinska Vlada, skupštinsku većinu je obezbedila Socijalistička partija Srbije. Predsednik Vlade bio je Vojislav Koštunica. Izabran je i jedan potpredsednik uz 19 ministarstava. Dogodilo se nekoliko promena ministara tokom prve godine vlasti.

Prvog oktobra 2006. svi ministri iz stranke G17+ su podneli ostavke nakon prekida pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. To su bili: Ivana Dulić-Marković, Mlađan Dinkić, Goran Živkov i Tomica Milosavljević.

Serbien Kosovo Unabhängigkeit Erklärung Reaktionen Vojislav Kostunica

Vojislav Koštunica

Ova Vlada je poznata po donošenju novog Ustava koji je potvrđen na referendumu 28. i 29. oktobra 2006, pošto je prethodno iste godine 3. juna Parlament Crne Gore posle referenduma proglasio nezavisnost. Raspala se Državna Zajednica SCG pa je i Srbija postala samostalna država.

Na osnovu novog Ustava i Ustavnog zakona predsednik Srbije Boris Tadić je raspisao nove izbore 10. novembra 2006. i oni su održani 21. januara 2007. godine.

Razmimoilaženje na evropskom putu

Novu vladu je ponovo formirao mandatar Vojislav Koštunica 15. maja 2007. godine. Tada su u koaliciji bili Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G17 plus. Potpredsednik je bio Božidar Đelić, a Vladu su činila još dvadeset tri ministara, od čega četiri žene.

U ekspozeu je tada Koštunica naveo Kosovo i Metohiju kao prioritet, Hag, evropske integracije, ekonomiju i borbu protiv korupcije. „Srbija mora da reši pitanje saradnje s Haškim tribunalom i Vlada će učiniti sve da ta saradnja konačno postane dvosmerna. Ključni prioritet Vlade u oblasti socijalne politike jeste smanjenje nezaposlenosti i siromaštva. Plan Vlade je da do 2010. godine godišnja stopa zaposlenosti kontinuirano raste, a stopa nezaposlenosti opada, i da se u različite vrste aktivnih mera zapošljavanja uključi do 70 odsto nezaposlenih lica“, naveo je tada Koštunica.

Februara 2008. godine, kosovski Albanci proglašavaju jednostranu nezavisnost i usled političke krize i razmimoilaženja u pristupu saradnji sa Evropskom unijom između DSS i DS, tadašnji premijer Koštunica je zatražio raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je vrlo brzo i učinjeno.

Lista za evropsku Srbiju, predvođena Demokratskom strankom, osvojila je najviše glasova i napravila sporazum o podeli vlasti sa koalicijom oko Socijalističke partije Srbije.

Neuer serbischer Regierungschef Mirko Cvetkovic

Mirko Cvetković

Ideja o punopravnom članstvu do 2012.

Već u junu novi mandatar je bio Mirko Cvetković, ministar finansija u Koštuničinoj vladi. Vlada Srbije imala je tada 27 članova. Tu je bio jedan zamenik, koji je istovremeno i ministar (Ivica Dačić), i tri potpredsednika. Resorima su rukovodila 24 ministra, a jedan je bio ministar bez portfelja – Sulejman Ugljanin.

U svom ekspozeu Cvetković je tada naveo da će nova vlada biti opredeljena za evropsku budućnost i da neće prihvatiti nezavisnost Kosova. On je rekao i da će vlada jačati ekonomiju i socijalnu odgovornost i odlučno se boriti protiv kriminala i korupcije, kao i za međunarodnu pravdu. Cvetković je rekao i da će jedan od prvih zadataka nove vlade biti upućivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, dobijanje statusa kandidata do kraja godine i sprovođenje reformi, kako bi država na kraju mandata ove vlade od četiri godine bila spremna za punopravno članstvo u EU.

U nastavku: Sastavi Vlada od 2000. godine