Nova strategija NATO: Manje sala, a više mišića!

Nakon projekta NATO 1.0 tokom Hladnog rata i NATO 2.0 posle Hladnog rata između Zapada i Istoka vreme je za nešto novo, rekao je na zasedanju u Lisabonu generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Anders Fog Rasmusen. Na otvaranju samita u portugalskoj prestonici nije štedeo na velikim rečima: „Danas ulazimo u jednu novu eru!“, rekao je nakon što su sve zemlje članice, njih 28, i formalno prihvatile novi strategijski koncept. U novoj strategiji su takođe sadržane i sve vrednosti iz 1999, obogaćene pozitivnim iskustvima iz akcija u Avganistanu. Novosti su, između ostalog, uspostavljanje raketnog štita, možda i sa Rusijom, pojačana opreznost zbog napada hakera i operacije širom sveta.

Prijateljskije raspoloženje

Novo je takođe i prijateljskije raspoloženje između neprikosnovenog američkog rukovodstva NATO-a i evropskih saveznika. Američki predsednik Barak Obama više je za partnerski odnos nego što je to bio njegov prethodnik Dordž Buš, koji je na NATO savez gledao kao na sredstvo za sprovođenje sopstvenih vojnih ciljeva. Generalni sekretar želi da sa novom strategijom, takođe uspostavi i nove odnose sa Evropskom unijom i sa mnogim partnerima širom sveta, kao uostalom i sa Ujedinjenim nacijama. Takođe, Zapadna vojna alijansa, bi trebalo da postane manje glomazna i jeftinija. Samo u komandnim strukturama NATO-a bi trebalo da otpadne stotine radnih msta. “Mi želimo manje sala a više mišića”, rekao je Rasmusen. Koje zemlje bi trebalo da odustanu i od kojih konkretnih pozicija, o tome se nije govorilo.

Nemačka i Francuska su se unapred dogovorile o jednoj kompromisnoj formuli kada je u pitanju razoružanje. A partneri NATO-a su sa zabrinutošću reagovali na odluku Senata Sjedinjenih Država da odloži ratifikaciju sporazuma START sa Rusijom kojom se predviđa smanjenje strateškog nuklearnog naoružanja za trećinu.

Rusija i NATO i zajednički ciljevi

Ruski predsednik koji je danas (20.11.) stigao na skupu u Lisabonu rekao je da će Rusija razmotriti učešće u postavljanju sistema protivraketne zaštite. Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže: “Činjenicu da će se sa Rusijom razgovarati o procenama opasnosti, o zajedničkom radu oko postavljanja sistema protivraketne zaštite, smatram suštinski važnim korakom. Tako bi se moglo reći da je Hladni rat zaista okončan.”

Generalni sekretar NATO-a Rasmusen smatra da Rusija i NATO, kada je reč o izgradnji protivraketnog štita imaju zajedničke interese. Jer, "kada se pogleda preko" preti im ista opasnost.

Rasmusen je ponovio je da je ovo jedan od najvažnijih samita u 61-godišnjoj istoriji NATO-a, napomenuvši da će usvojeni dokument "osigurati produktivnost NATO-a u zaštiti bezbednosti, mira i napretka stanovništva i teritorija svojih zemalja članica". NATO će se, potvrdio je Rasmusen, i dalje temeljiti na konceptu kolektivne odbrane, u kojoj sve zemlje solidarno brane svaku državu u slučaju napada na nju, i tako će "ostati zauvek". Ipak, svet se mijenja, menjaju se i opasnosti sa kojima smo suočeni, pa se tome mora prilagoditi i NATO, dodaje generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.

Autori: B. Rigert / S. Savić

Odg. urednica: I. Ivanović