Nova rezolucija spremna, treba "obraditi" Moskvu

Pošto bi takva odluka formalno bila doneta mimo volje Saveta bezbednosti, a o rekaciji Beograda i da ne govorimo.

Zbog toga Evropljani i Amerikanci požuruju učesnike u procesu, i zato su i pored svih upozorenja iz Moskve tokom vikenda pustili u opticaju prvi nacrt rezolucije u kome se traži puno sprovođenje Ahtisarijevog plana.

Papir koji je za Rusiju najvećim delom neprihvatljiv i na koji bi Rusija, kako prenosi ambasador Vitali Čurkin, u ovoj formi uložila veto: «U situaciji u kojoj se ne sprovode standardi važeće rezolucije, nije moguće donositi rešenje sa kojim se nisu složile obe strane».

Pod standardima predstavnik ursije podrazumeva pre svega situaciju prognanih i izbeglih Srba, čiji bi povratak bio masovno sprečavan. Čurkin kaže da bi bilo apsolutno pogrešno tvrditi da Srbi ne žele da se vrate: «To je apsurd, rekli su jasno, glasno i bez oklevanja. U situaciji gde se vratilo manje od pet procenata, jasno je da je reč o procesu koji bi u međunarodnoj zajednici trebalo da ima prioritet.»

Za Čurkina je to još jedan razlog zbog koga Ahtisarijev plan sada ne bi trebalo sprovoditi. Rusija ne želi stagnaciju, a i smatra da ne mora o svemu da se odlučuje u Njujorku: «Mi smo spremni da prohvatimo da Evropska unija preuzme to od Ujedinjenih nacija».

Evropske snage bezbednosti i vođe pregovora umesto Plavih šlemova kao impuls za dalje pregovore između Srbije i Kosova, od kiojih Moskva ne želi da odustane. U savetu bezbednosti ima glasova koji se zalažu za pauzu od šest meseci kako bi bili omogućeni novi razgovori. Ali, sada se radi pre svega o glasanju u najvišem telu Ujedinjenih nacija. Zalmaj Kalilzad se uzda u posetu američke ministarske spoljnih poslova Kondolize Rajs Moskvi gde će ona pokušati da ubedi rusku stranu da se prikloni sadađnjem nacrtu rezolucije.