Nova kriza zbog bankrota „svetog duha“?

Bankrot grupe ESI je uplašio ulagače i štediše banke Espirito Santo, inače najveće portugalske banke koja se nalazi na berzi. Ako je vlasnik najvećeg udela u banci insolventan, da li je ugrožena i stabilnost banke? Zabrinutost zbog tog pitanja mogla bi dovesti do toga da sve štediše istovremeno počnu da podižu svoj novac iz banke. Šef portugalske Centralne banke Karlos Kosta nastoji da razveje takve strahove i tvrdi da bi banka u slučaju potrebe bez problema našla nove investitore koji bi je snabdeli svežim novcem. I sama banka je saopštila da ima dovoljno novca za se obezbedi za slučaj izostanka otplaćivanja kredita. Mnogo više skepse pokazuju, međutim, na berzi – poslednjih nedelja je drastično opala vrednost akcija BES.

Obeštećenje – samo za privatne klijente

Jer, postoji opravdan strah da bi ova kriza mogla da se proširi i na čitav portugalski, pa i evropski, finansijski sektor. Zbog toga se oglasio i predsednik Evropske komisije, Portugalac Žoze Manuel Barozo, koji je poručio da takvih briga trenutno nema. Time nije nimalo umirio finansijsko tržište koje se dobro seća da su takve poruke stizale i u drugim slučajevima koji se nisu dobro završili – poslednji put pre nekoliko nedelja u Bugarskoj, kada je banka Korporejt komeršal bank zatvorena iako je nekoliko dana pre toga bugarska Centralna banka saopštila da je „sve pod kontrolom“.

Trenutno BES tvrdi da je odvojila na stranu 700 miliona evra da bi obeštetila svoje klijente koji su ulagali u papire same banke i majčinskog holdinga ESI. Banka je procenila da gubitak privatnih ulagača iznosi 255 miliona evra. Međutim, institucionalni klijenti koji su uložili oko dve milijarde evra u papire ESI i njenih ustanova – neće biti obeštećene. Zvanično obrazloženje za to je da su oni bili u stanju da procene rizik, to jest, da su radili na sopstvenu odgovornost. To znači da će veliki ulagači poput francuske firme Kredi agrikol ostati da sede na svom dugu. U tome i jeste opasnost po evropski bankarski sistem – ESI je dobro umrežena u međunarodnim poslovima.

Važna uloga banke u Angoli

S druge strane, opasnost predstavlja i situacija u kojoj se nalazi Banko Espirito Santo Angola. Čak 56 odsto te banke pripada lisabonskoj BES. Angolska banka trenutno mora da popuni finansijsku rupu od 5,7 milijardi dolara – toliko vrede krediti koje je dodelila pre više godina. Sadašnji menadžeri te banke su priznali da se ne zna ni ko je dobio taj novac, ni kakva mu je bila namena. Pri tome odgovarajuće garantije ili nisu položene, ili nisu podvrgnute ozbiljnijoj proveri. Zna se samo da je Alvaru Sobrinju, bivšem menadžeru BES Angola, dodeljeno 750 miliona dolara – on je poslednjih godina u Portugaliji kupovinom udela u različitim dnevnim listovima i magazinima napravio pravu medijsku imperiju.

Ako sadašnji menadžeri BES Angola ne znaju šta je učinjeno sa tim novcem, ima ko zna: portugalski novinar i član organizacije za borbu protiv korupcije Maka, Rafael Markes, u razgovoru sa nemačkim ekonomskim portalom Dojče virtšafts nahrihten optužio je Alvara Sobrinja da je, dok je bio na čelu banke, „bukvalno zasipao novcem – kao iz džaka – poznate figure kleptomanskog angolskog režima“. Korisnici tog novca su, prema Markesovim rečima, članovi politbiroa MPLA, bivšeg marksističkog Narodnog pokreta za oslobođenje Angole na koji se oslanja najdugovečniji afrički režim. Predsednik Žoze Eduardo Dos Santos već 37 godina bez prekida vlada Angolom, bivšom portugalskom kolonijom, zemljom krcatom naftom, dijamantima i drugim bogatstvima, kako prenosi Markes, „kao da je ta država njegovo privatno vlasništvo“.

Sa elitom u Luandi nema šale

Bez obzira na korupciju u političkom sistemu Angole, koji nemački novinar i stručnjak za zakulisnu privredu i korupciju Jirgen Rot zove „kleptokratijom“, ta zemlja je jedan od najvažnijih partnera evropskih privrednih krugova u Africi. Angolska oligarhija – kru porodice i najbližih saradnika predsednika Dos Santosa – rado ulaže novac u Portugaliju, ali uspešno posluje i sa drugim zemljama. Rot navodi da je Angola treći po važnosti trgovinski partner Nemačke u južnoj Africi, kojem kredite daju razne nemačke banke. Osim toga, Nemačka Angoli prodaje i oružje i vojnu opremu. Kada je državna tužiteljka Portugalije Žoana Vidal pokrenula istragu protiv više članova angolske političke i poslovne elite, portugalski ministar spoljnih poslova se izvinio vlastima u Luandi zbog te istrage.

Sve su to činjenice koje unose dodatno nespokojstvo u priču o stabilnosti BES. Rikardo Salgado, šef te banke koji je u međuvremenu podneo ostavku, priznao je da ima velike probleme sa ogrankom u Angoli. Portal Dojče virtšafts nahrihten prenosi da je Salgado lično zamolio predsednika Angole Doš Santoša za garantije za trule kredite, te da je angolska država obezbedila jemstvo za više od 70 odsto ukupne kreditne sume. Umirujuća vest? – „U to jemstvo nema sumnje“, rekao je Salgado za portugalski list Žornal de negosios, u čije vlasnike spada i pomenuti bivši izvršni direktor BES Angola Alvaro Sobrinjo...

Epilog tek predstoji

BES je na ivici provalije. I pored toga što predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ne vidi opasnost od zaraze evropskog bankarskog sistema problemima svetog duha (espirito santo), predsednik Portugalije Aribal Kavako Silva priznao je bar da bi ovaj slučaj mogao da uzdrma čitavu portugalsku privredu. „Ako bi se sada čitav niz građana i investitora našao u gubitku, moglo bi da dođe do odgađanja planiranih investicionih projekata“, rekao je Silva, „a to bi imalo direktne posledice po realnu ekonomiju.“