Nova epizoda u poricanju genocida | Evropa | DW | 10.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nova epizoda u poricanju genocida

Napad na aktiviste u Valjevu jeste brutalan, ali nije iznenađujući. On je rezultat skoro dvodecenijskog poricanja zločina u Srebrenici i reafirmacije četničke ideologije, smatraju sagovornici Dojče velea.

Ratko Mladic und Radovan Karadzic Fahndungsplakat 2002

Arhivska slika (2002)

Natpisi poput Četnici Valjevo i majice sa likom haškog optuženika Ratka Mladića – to je kostimografija veće grupe mladića koja je u utorak napala aktivistkinje Žena u crnom i bicikliste koji su iz Beograda krenuli u Srebrenicu, na komemoraciju. Napad u Valjevu je samo jedan u nizu incidenata koji proizilaze iz činjenice da se vlasti u Srbiji nisu u dovoljnoj meri distancirale od politike devedesetih godina, smatra Sonja Biserko iz Helsinškog odbora.

Ona podseća da je predsednik Tomislav Nikolić dugo negirao genocid u Srebrenici pre nego što se prošle godine izvinio. „On je tada govorio o pojedincima koji su izvršili zločine. Nije prihvatio odgovornost države Srbije za stvari koje su se dešavale u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu. Nije čudo što se u Srbiji dešavaju takvi incidenti kao ovaj u Valjevu. To govori da ni u jednom trenutku nije došlo do pokajanja i distanciranja od politike koja je dovela do užasnog zločina u Srebrenici i u BiH generalno.“

Sličnog mišljenja je i stručnjak za međunarodno pravo Ivan Jovanović, koji ocjenjuje da je napad u Valjevu do sada „najnasilnija reakcija“ na akciju obeležavanja masakra u Srebrenici. „Taj incident me ne čudi jer je to rezultat omraze prema nevladinim organizacijama, koja je u ovom društvu stvarana više od 20 godina. One su prokazane kao neprijatelji države i strani plaćenici. Sa druge strane, to je rezultat gotovo dvadesetogodišnjeg poricanja srebreničkog i drugih zločina“, smatra Jovanović.

Osetljivi na reč genocid

Jovanović tvrdi da su oštre reakcije posebno prisutne „kada neko nazove zločin u Srebrenici onim što on jeste – a to je genocid“. To se između ostalog dešava zato što su intelektualci u poslednjih 20 godina ovde kreirali sliku da postoje genocidni i negenocidni narodi. Zato veruju da svaka priča o genocidu nužno znači kolektivnu odgovornost Srba i satanizaciju čitavog naroda. Jovanović veruje da su inspiratori napada u Valjevu „oni koji imaju uticaj u društvu i uporno negiraju genocid u Srebrenici ili ga uporno relativizuju“.

Primećuje da ljudi koji učestvuju u napadima kao što je ovaj u Valjevu uvek naglašavaju da brane srpski narod i pravoslavlje. „Napadati ljude koji su se uputili nekome na groblje apsolutno je nepravoslavno. To je najniže moguće ponašanje, tako da mislim da bi crkva to trebalo da osudi.“

Vest da je policija već uhapsila 11 napadača u Valjevu za Jovanovića je pozitivan znak, te da treba da uslede jasne reči političara. „Spremnost Nikolića da se izvini za Srebrenicu treba da se pretvori u neku akciju, da do izvinjenja dođe bez ali i uslovljavanja. Jedino to može da bude ljudski, ali i državnički potez“, kaže on.

Sonja Biserko izražava zabrinutost jer je u Srbiji revizija istorije „četničku ideologiju dovela u prvi plan“. „Napadači u Valjevu su pokazali četničku ideologiju. U ovom trenutku se u Srbiji dešava revizija istorije koja se odvija takvim intenzitetom da je četničku ideologiju dovela u prvi plan i nadživela antifašistički pokret u Srbiji.“