Nov napad terorista

Od 11.tog septemba uobičajeno je da se za svaki teroristički napad okrivljuje Al kaida Bin Ladena, često jednostavno zato što se time dodatno ocrnjuju počinioci i lakše objašnjava sopstvena bespomoćnost u suočavanju sa njima.S druge strane, i teroristi rado koriste tu etiketu kada god im odgovara kao najpoznatiji «teroristički brend», mada grupacija oko Bin Ladena odavno nije više što je bila u vreme atentata u Njujorku i Vašingtonu.

Od početka godine ime Al kaide koriste i islamističke grupacije u Magrebu – alžirska «Salafistička grupa za molitvu i borbu» GSPC i istomišljenici u Maroku, Mauritaniji i Tunisu nazivaju se «Al Kaida – organizacija za islamski Magreb».Sve one ratuju protiv vlasti nastojeći da uspostave islamski orijentisani društveni poredak.

To nije nov cilj – tokom devedesetih godina razne radikalne islamističke grupe pokušale su da sruše alžirsku vladu nakon što je ona 1992.ge poništila izbore na kojima su pobedili islamisti.Jezgro su činili takozvani Afgani – dobrovoljci koji su na Hindukušu ratovali protiv sovjetske vojske i koji su slične ciljeve nastojali da ostvare i u domovini.

Medjutim, razlozi za borbu bili su lokalnog porekla, mada povezani sa islamističkom ideologijom – privredna nerazvijenost i besperspektivnost, pre svega mladih, represija od strane režima i njegova sve veća povezanost sa «nevernicima» - pre svega Francuskom i SAD.

Predsednik Abdelaziz Buteflika pokušao je da prekine začarani krug nasilja ponudivši islamistima amnestiju.Amnestija se nije odnosila na one koji su najviše okrvavili ruke i salafisti su odbili ponudu.Nekoliko stotina najokorelijih želi da nastavi borbu i da je proširi na susedne zemlje u kojima, zbog okolnosti sličnih onima u Alžiru, nalaze pristalice.

Medjutim, bilo bi pogrešno na osnovu najnovijih napada u Alžiru zaključiti da je propao proces nacionalnog pomirenja.Dve stotine hiljada poginulih u gradjanskom ratu devedesetih više je nego dovoljno.Ljudi bi sada malo blagostanja i slobode i sve dok to ne dobiju radikali će nalaziti pristalice – i u Alžiru, i u drugim zemljama severne Afrike.A njihov bes neće biti uperen samo protiv vlasti, nego i protiv prijatelja vlasti sa druge strane Mediterana i druge strane Atlantika.