Nostalgija za Istočnom Nemačkom | Mozaik | DW | 17.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nostalgija za Istočnom Nemačkom

U Berlinu je otvoren muzej o svakodnevici u Istočnoj Nemačkoj. Još jedan! Konkurencija između ustanova te vrste u glavnom gradu Nemačke je velika.

U „Kulturnoj pivari“, jednom kultnom prostoru u istočnoberlinskoj četvrti Prenclauer berg, posetilac može da se suoči sa mnoštvom predmeta iz pomalo bizarne svakodnevice koja je vladala u „zemlji radnika i seljaka“. Tako se tu može videti nezaobilazni Trabant na koji je njegov vlasnik ugradio šator, što svedoči o snalažljivosti građana DDR-a koji su nedostatak mnogih proizvoda na tržištu jednostavno nadomeštali improvizacijom i smislom za prilagođavanje. Ali tu posetioci mogu da se suoče i sa manje simpatičnim simbolima istočnonemačkog režima, poput pisama u kojima se jedan vojnik žali na svakodnevicu u „Narodnoj vojsci“, što ga je kasnije koštalo karijere.

„Ostalgija“

Bizarna svakodnevica - Trabant sa šatorom

Bizarna svakodnevica - Trabant sa šatorom

„Naš je cilj da prikažemo stvarnost u DDR-u kroz sudbine pojedinaca, ali i celokupnog društva“, kaže Anika Mihalski iz fondacije „Kuća istorije“ koja stoji iza novog muzeja o svakodnevici DDR-a. Interesovanje za bivšu Istočnu Nemačku ne posustaje, kako kod turista, tako i kod domaćeg stanovništva. DDR i nakon više od dve decenije od svog nestanka i pripajanja većem i bogatijem zapadnom delu Njemačke, ne izlazi iz glava mnogih građana.

No stav prema toj državnoj tvorevini nije svuda isti. Dok se prema DDR-u na Zapadu uglavnom odnose kao prema tvorevini koja je zasluženo postala deo istorije, kod mnogih na istoku zemlje još uvek postoji nostalgija za „starim dobrim vremenima“, kada doduše nije bilo toliko robe u prodavnicama, niti toliko TV programa, ali je zato bilo posla za svakoga. Tzv. „istočna nostalgija“ („Ostalgie“) je fenomen koji već neko vreme zaokuplja pažnju nemačkih sociologa i istoričara. Mnoge prodavnice prodaju proizvode iz DDR-a za koje se verovalo da su zauvek nestali sa polica. I mnogi kafići se uređenjem i ponudom svesno uklapaju u taj trend.

Diktatura ili ne?

Da temu odnosa prema Nemačkoj Demokratskoj Republici građani nove, ujedinjene Nemačke još uvek nisu stavili ad akta, pokazuje i žučna i emotivna rasprava koja se povela nakon otvaranja novog muzeja o DDR-u. Dok zapadni i konzervativni dnevnik „Velt“ novi muzej iza kojeg stoje ljudi sa zapada zemlje (sedište fondacije „Kuća istorije“ je u nekadašnjoj zapadnoj prestonici, Bonu) hvale „osvežavajuće, novi pristup“ tematici DDR-a za razliku od dosadašnjih „nostalgičnih“ ustanova koje poslednjih godina svakodnevicu DDR-a pokušavaju da ulepšaju i prikažu u „iskrivljenom svetlu“, levičarski dnevnik „Berliner cajtung“ se žali da „ljudi iz Bona“ DDR žele da prikažu isključivo kao surovu diktaturu.

Konkurencija muzeja - Muzej „betonskih spavaonica“ u Berlinu

Konkurencija muzeja - Muzej „betonskih spavaonica“ u Berlinu

Nelojalna konkurencija

I dok se mediji svađaju oko novog muzeja o DDR-u, vlasnici već postojećih ustanova strahuju od nelojalne konkurencije. Tako se vlasnici privatnog (i do sada uspešnog) muzeja na glavnom berlinskom trgu, Aleksanderplacu, žale da će im biti teško da opstanu uz konkurenciju koja je udaljena nekoliko minuta podzemnom železnicom i koja ne naplaćuje ulaz svojim gostima – državni muzej sebi to, zbog obilnih subvencija, može da priušti, ali muzeji poput onog na Aleksanderplacu žive od ulaznica posetilaca. I tako se još jednom pokazalo da je DDR, gotovo 25 godina nakon pada Berlinskog zida, u stanju da podeli, ne samo javnost nemačke metropole, već i da unese pometnju na slobodno tržište.

Autori: Matijas Belinger / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Ivan Đerković