Nomadi na tržištu rada | Evropa | DW | 04.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nomadi na tržištu rada

U pojedinim zemljama Evropske unije je svaki drugi mladi čovek nezaposlen. Mnogi svoju sreću probaju preko granice, u nekoj drugoj zemlji EU. Ipak, to problem može samo da ublaži, ne i da ga reši.

Iza skraćenice EURES stoji organizacija u Srbiji poznata kao Evropski portal za poslovnu mobilnost. To je zapravo mreža koja povezuje poslodavce iz Evropske unije i Švajcarske sa ljudima koji traže posao. Radnicima se nudi odgovarajuće radno mesto, a poslodavcima stručna radna snaga. Čitavu stvar koordinira Evropska komisija, a učestvuju javni biroi rada, sindikati i udruženja poslodavaca.

Posao u komšijskoj zemlji

U vremenima krize, kada je posao sve teže naći „preko puta“ ili u malim oglasima, EURES je samo dobio na značaju. Dok neke zemlje, poput bivših republika Jugoslavije, imaju značajan procenat gastarbajtera, među građanima EU svega dva odsto živi i radi u inostranstvu. „EURES je važan instrument na tržištu rada“, kaže Klaudija Zis, savetnica za EURES pri Birou rada u Menhengladbahu. „Mreža nudi široke perspektive i transparentnost, pomaže da se smanji nezaposlenost umesto da se kreće u samo jednom zatvorenom tržištu rada“, dodaje ona.

Sve više mladih odlazi „trbuhom za kruhom“

Sve više mladih odlazi „trbuhom za kruhom“

Klaudija Zis u poslednje vreme često upućuje nezaposlene ljude u Holandiju. Svega 40 kilometara od Menhengladbaha otvaraju se nove poslovne mogućnosti za one koji u Nemačkoj ne mogu da nađu posao, ili su im ponude neodgovarajuće. Preko EURES-a se lako pronalaze slobodna mesta i dogovaraju intervjui sa poslodavcima. „Oni koji žive u pograničnim regionima mogu da uporede da li bi posao u susednoj zemlji EU možda doneo prednosti kada se radi o poreskom i socijalnom sistemu“, kaže Klaudija Zis.

Ljudi odlaze iz prinude

Ipak, ni ovaj portal Evropske unije nije svemoćan. Poslednjih godina se može primetiti povećana tražnja radnih mesta, ali i smanjena ponuda. Mnogi posežu za EURES-om i sezonski, kaže naša sagovornica. „Ako na jesen ili zimu poraste nezaposlenost u nekoj branši, ti ljudi odmah traže posao i preko granice“, zaključuje ona.

Mobilnost ima, naravno, i svoje mane. Selidba od jednog radnog mesta do sledećeg nije način života koji većina Evropljana želi, kritikuje Juta Štajnruk, evropska poslanica iz nemačke Socijaldemokratske partije. „Ne možemo nikoga primorati da menja svoju društvenu sredinu. Otići negde u Evropi gde trenutno manjka radne snage, a onda za dve godine preći u neku treću zemlju – to ne rešava problem nezaposlenosti u Evropi“, kaže Štajnruk.

Znanje jezika je ključno za zapošljavanje u inostranstvu

Znanje jezika je ključno za zapošljavanje u inostranstvu

Ona radi na programu „Socijalna promena i inovacije“ koji je finansijski isplaniran do 2020. godine. Jedan od instrumenata biće i EURES, ali Juta Štajnruk naglašava da preseljenje u drugu zemlju zbog posla mora biti dobrovoljno, a ne prinudno rešenje. „Veća mobilnost radne snage nije rešenje za nezaposlenost mladih. Ne možemo primorati mlade ljude iz regiona u kojima je visoka nezaposlenost da se presele u susednu zemlju i traže posao“, kaže ova političarka. Ona EURES i slične programe vidi samo kao dopunu za poslove koji se u svakoj zemlji moraju stvarati na licu mesta.

Dolazi radna snaga, ostaju ljudi

Jake ekonomije poput nemačke privlače studente iz inostranstva, ili mlade stručnjake bez radnog iskustva. Greška je, smatra Juta Štajnruk, što Nemačka te mlade ljude rano uzima pod svoje da bi ih pripremila za nemačko tržište rada. „Cilj mora da bude da ti mladi ljudi budu sposobni da rade i u svojim domovinama“, smatra ona. „Radno nomadstvo ima i društvene posledice koje nam još nisu do kraja poznate“, kaže Štajnruk, misleći na mlade ljude koji se rano odvajaju od porodica, prijatelja i društvenog okruženja u kojem su odrasli.

A kada i stignu u Nemačku – ljude često ne čeka ništa više od radnog mesta. Štajnruk kaže da Nemačkoj treba jača „kultura dobrodošlice“. „Ljudima koji žele da ostanu moramo dati šansu da se nasele trajno i osnuju porodice.“ Ova političarka podseća na talas gastarbajtera koji je pedesetih stizao iz Turske, zatim šezdesetih iz Jugoslavije i kaže da se neki od njih ni do danas nisu integrisali u društvo jer je obostrani interes bila prevashodno ekonomija, odnosno radno mesto. „Dolazi radna snaga, ali ostaju ljudi“ – ta lekcija do danas nije naučena, smatra juta Štajnruk.

Autori: Sabrina Pabst / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković

DW.COM