Nojeva barka za stare loze | Mozaik | DW | 28.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nojeva barka za stare loze

Rizling, pino noar ili šardone: ova vinske sorte grožđa skoro svako zna. Međutim, ako se pomenu pucšere, žuti Orleon i hojniš, teško da je iko za njih čuo. Jedan vinogradar smatra da to mora da se promeni.

„Spasimo loze!“ To je bio moto Johena Bojrera koji mu je 2009. doneo sumnjivi ugled čudaka u njegovom selu, Štetenu u dolini Rems. U to vreme, on je počeo da sadi srednjovekovne sorte grožđa i da ih uzgaja prastarim metodama. U međuvremenu, 41-godišnji vinogradar je uverio i svoje najoštrije kritičare, njegov muzej-vinograd je postao nešto sasvim posebno.

Mešavina umesto sortnih vina

Johen Bojrer uzgaja 17 ugroženih sorti, i to ne bilo gde, već na strmoj kosini direktno ispod simbola regiona, stare gradine i zamka. Umesto rizlinga, trolingera ili šardonea tamo rastu sorte koje već svojim imenom saopštavaju da su iz prošlih vremena: pucšere, plavi Keln, žuti Orleon ili hojniš. „Hojniš je sorta grožđa koja se smatra pretečom današnjeg Rizlinga. Dakle njen genski materijal se nalazi u Rizlingu ili u Šardoneu.“

Zapravo je Johen Bojrer poznat po čistim sortama Rizlinga. U muzeju-vinogradu, međutim, sve je drugačije. „Ranije je mešovita loza u vinogradu bila normalna stvar“, objašnjava poklonik rekultivacije.

To znači da i on u svom vinogradu ima više različitih sorti grožđa. I kao u srednjem veku, belo i crno grožđe se tokom berbe stavljaju u istu kacu, zajedno obrađuju, pa tako i piju. Time su srednjovekovni vinari sebi obezbeđivali opstanak i u lošim godinama.

Pasulj, lale i luk

Ali to nije sve: pored raznih sorti grožđa, ranije su se među lozom sadile razne vrste ukrasnih i korisnih biljaka: „Pasulj, luk, beli luk i paradajz, kao i lale, narcisi i zumbuli“, kaže Ebe Kegel. On je lokalni istoričar u mestu i trenutno radi na filmskom projektu Sećanje sela, dokumentarcu o radu u vinogradu.

Biowinzer Rekultivierung Stetten im Remstal

Dve generacije: Johen Bojrer sa ocem Zigfridom

I još nešto je na 1.400 kvadratnih metara muzeja drugačije od današnjeg vinogradarstva. Umesto redova loze u pravim linijama duž žičanih zidova, u muzejskom vinogradu kao da vlada anarhija. Svaka loza je sebe, okružena visokom travom i svim vrstama bilja. „Naravno, da ste i ove stare sorte mogli da stavite u špalir“, kaže Johenaov otac, stari vinar Zigfrid. Ipak ubrzo je postalo jasno da su otac i sin želeli pravi srednjevekovni vinograd.

Ključnu ulogu imaju tri drvena stuba koji podržavaju svaku lozu. Umesto na žicu, mladi izdanci loze se vezuju za te stubove. „Ovo je stara metoda iz Virtemberga“, objašnjava Zigfrid. Za staru metodu je potrebno i više vremena – svaki izdanak mora posebno da se veže. Ali, ocu i sinu to nije važno – oni, kažu, ne mere vreme štopericom.

Vino bez tehnologije

Vinograd-muzej će 2014. doneti 300 flaša vina. To nije mnogo, s obzirom na svakodnevni naporan rad. Uprkos tome, projekat rekultivacije starih vinskih sorti grožđa, za porodicu vinara je uspeh. „To je dokaz da se sjajno vino može proizvoditi i bez visoke tehnologije“, kaže Johen, „to je stvarno fascinantno u ovom projektu.“