1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nobelove nagrade za upotrebljive proizvode

Naučnici Andrej Gejm i Konstantin Novoselov dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku. Tim povodom podsećamo Vas na neka otkrića nagrađena tom nagradom, koja su zaista našla svoju primenu u svetu…

default

Muzika, govor, filmovi, fotografije – sve to može da se sačuva u mp3 formatu

Bezbroj ljudi sedi po vozovima, autobusima, tramvajima ili šeta ulicama sa sićušnim slušalicama u ušima i dve tanke žice koje vode do mp3 plejera negde u džepu, za pojasom ili ko zna gde već. Muzika, govor, filmovi, fotografije – sve to može da se sačuva u mp3 formatu – mogućnosti pohranjivanja u sićušnom uređaju su neverovatne.

Zaslužan je Peter Grinberg, fizičar iz istraživačkog centra Jilih koji je 1988.godine otkrio princip skladištenja i otada sve više podataka staje na sve manji čvrsti disk. Grinbergov pronalazak predstavlja osnovu današnjih mobilnih telefona, aj-podova, video uređaja, laptopova, digitalnih kamera, čak i mašina za pranje rublja.

Bio je dovoljno mudar da pronalazak zaštiti patentom i tako na Grinbergovom pronalasku njegov poslodavac, Istraživački sentar Jilih, svake godine zarađuje desetine miliona evra. Naravno, najviše su zaradili proizvođači kompjutera i muzička industrija, a Peter Grinberg, koji je na Nobelovu nagradu čekao 20 godina i dobio je kao penzioner o njoj kaže: „To je nagrada nad nagradama. Čovek zaista može da uživa ovenčan slavom“.

Klaus von Klitzing

Klaus fon Klicing

Mikroroboti u borbi protiv ćelija raka

Nisu svi morali toliko da čekaju – Klaus fon Klicing 1985. dobio je Nobelovu nagradu sa 42 godine, pet godina nakon epohalnog pronalaska o kome kaže: „Tada sam radio na Simensovim tranzistorima kako bih shvatio kako elektroni protiču kroz taj elektronski šalter, kako se brzo kreću i sudaraju“.

Fon Klicing je istraživao tranzistore u ekstremnim uslovima na temperaturi od minus 272 stepeni Celzijusa. Njegovo istraživanje predstavlja osnovu za nano- i mikroelektroniku. Tako su danas nano čestice sastavni deo lakova za automobile kako bi bili postojaniji, nalaze se u ogledalima, sanitarnim pločicama i zidovima i odbijaju prljavštinu i vlagu. Nano- ili mikroroboti uskoro će u ljudskom organizmu uništavati ćelije raka ili viruse.

Najzad, Harald cu Hauzen, istraživač raka iz Hajdelberga, dobio je 2008 Nobelovu nagradu za otkriće da ljudski papiloma virusi izazivaju rak grlića materice. Na osnovu toga napravljena je vakcina o kojoj Ivon Deler iz Instituta Robert Koh kaže: „Vakcina je testirana u mnogobrojnim studijama i do danas je vakcinisano 70 miliona žena u svetu. Pokazala se kao vrlo dobra“.

Autori: Karin Jeger / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 05.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PVXa
  • Datum 05.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PVXa