1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nobelova nagrada za optički lenjir

Amerikanci Roj Glober i Džon Hol i Nemac Teodor Henš dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku za 2005. godinu. Hol i Henš nagradjeni su za doprinos u razvoju laserski precizne spektroskopije, uključujući i optičku frekvenciju, dok je Glober nagradjen za doprinos u kvantnoj teoriji optičke koherencije. Trojici naučnika biće uručena novčana nagrada u iznosu od 1,29 miliona američkih dolara, za rad i doprinos u oblasti optike.

Teodor W. Hänsch - dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2005. godine

Teodor W. Hänsch - dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2005. godine

Očigledno da se komitet za dodelu Nobelove nagrade setio da smo u godini Ajnšajna koja se slavi na svim stranama sveta.

1905. - pre sto godina - Ajnštajn je šokirao stručnjake ne samo svojom teorijom relativnosti , već je objavio rad koji će mu kasnije doneti Nobelovu nagradu – hipotezu o kvantima svetlosti.Svetlost ne treba predstvljati samo kao talas već se mora uzeti u obzir i čestica glasilo je njegovo otrkiće – od tada govorimo o kvantima svetlosti.

Roj Džej Glaubar, fizičar sa univerziteta Harvard, još početkom šezdesetih je nastavio da ide ajnštajnovim putem i hipotezu o svetlosnim kvantovima razvio u temeljnu teoriju.

Kvantna optika, tako se zove njegovo delo, kvantnu teoriju konsekventno primenjuje na svetlost. Zahvaljujući Glaubaru, postalo je jasno, do detalja, po čemu se razlikuje svetlost sijalice od laserskog zraka – sijalica šalje nekoordinisane i nepovezane talase – laser, jednostvno rečeno, šalje jednobojan snop sinhronizovanih talasa.

Radi se , nema sumnje, o radu vrednom nagrade.Medjutim Roj Galubar bio je potpuno iznenadjen kada su ga obavestili da je dobio Nobelovu nagradu:

«Kada su me pozvali telefonom iz Stokholma, ovde je bilo nešto oko ponoći...bio sam potpuno iznenadjen ,jer prethodno nije bilo nikakavih znakova da ću dobiti nagardu.»

Danas Kvantna optika važi za jednu od osnovnih teorija fizike – ona igra centralnu ulogu kada inžinjeri prave laser i fizičari razvijaju nove optičke uredjaje za merenje.Jednu, posebnu čudnu metodu , razvili su 1998. stručnjaci u timu profesora fizike iz Minhena, Teodora Henša:

«Nama je pošlo za rukom da u jednom cugu napravimo relativno kompaktan aparat, da realizujemo češalj frekvencija kojim možemo da merimo frekvenciju svetlosti – dakle tačno da izbrojimo koliko vibracija u sekundi ima lasreski zrak.

Češalj za frekvencije – tako se zove ovaj novi postupak laserom - a možemo ga jednostvnije nazvati i optičkim lenjirom.

Ovim ljenirom je moguće , krajnje preczno merenje boje svetlosti – i to do 15- te decimale – tačno hiljadu puta precizinje u odnosu na dosadšnje mogućnosti merenja. Intersantno je pritom da čitava apartutra može da stane u kutiju za cipele.

«To je novo i specifično – širom sveta je i ranije postojala mogućnost, uz velike napore - za merenje frekvencija svetlosti.To se radilo po ogromnim uredjaima u laboratorijijama, govorimo o više zgarda, u kojim se merila samo jedna odredjena frekvencija. A mi smo izumeli aparat koji može da stane na pisaći sto i kojim mogu da se mere sve frekvncije.

Henš je ovaj postupak već plasiro na tržište – Njegova firma Menlosistem u Martinsridu kraj Minhena ,prodaje ove instrumente za merenje po ceni od 250 000 evra po komadu.

Trenutno su njegovi kupci najpozantije laboratorije za fiziku iz celog sveta.Ali, na vidiku su i kupci iz privrede – frekvencije bi mogle da postanu važne kada se staklenim kablovima i preko mobilnih telefona bude slalo još više podataka. Mogu se praviti I optički atomski satovi koji su hiljadu puta precizniji od dosadašnjih ,čime bi se revolucionisao satelitski navigacioni sistem.

S obzirom na ovakve perspektive, Henš je veoma zadovoljan, za njega je ovaj projekt primer naučnog istražavanja koje isprva bez konkretnih ciljeva ,jednostavno sledi radoznalost i koje je u stanju da sruši prepreke i tako otvori nove mogućnsoti za primenu u životu.