1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nobelova nagrada za medicinu dvojici Amerikanaca i Britancu

Nobelova nagrada u oblasti medicine ove godine je pripala Amerikancima Mariju Kapekiju i Oliveru Smajtisu, i Britancu Martinu Evansu za istraživanja u oblasti matičnih ćelija.

default

Plaketa Alfreda Nobela

Kako se navodi u saopštenju, njihova istraživanja su se odnosila na izazivanje genetskih modifikacija kod miševa uz pomoć embrionskih matičnih ćelija.

"Njihova otkrića doprinela su da se dodje do izuzetno tehnologije" kojom se utiče na gene miševa, saopštila je fondacija Nobel. Trojica laureata radila su u više laboratorija u SAD i Velikoj Britaniji.

Dodelom Nobelove nagrade za medicinu otvara se "sezona" dodele ovih priznanja koja se smatraju najprestižnijima u kategorijama u kojima se dodeljuju. Nobelova nagrada za književnost biće dodeljena u četvrtak, 11. oktobra, saopštila je švedska Akademija.

Po tradiciji, Akademija ne objavljuje spisak imena kandidata, a javnosti su poznate samo spekulacije medija i stručnih literarnih krugova koji su ove godine podeljeni u mišljenju da li će laureat biti neko zvučno ime ili autsajder.

Medju onima čijim se imenima spekuliše su Amerikanci Filip Rot i Don DeLilo, Izraelac Amos Oz, Peruanac Mario Vargas Ljosa i Meksikanac Karlos Fuentes. Za svaku kategoriju Nobelovih nagrada predvidjen je fond od 10 miliona švedskih kruna, a priznanja se uručuju 10. decembra, na dan smrti izumitelja dinamita.

Priznanja je ustanovio švedski naučnik, industrijalac i filantrop Alfred Nobel (1833-1896) kako bi svake godine, iz njegovog ogromnog bogatstva, bile nagradjene ličnosti koje su dale značajan doprinos čovečanstvu.

Izumitelj dinamita je to zaveštanje načio u testamentu sastavljenom u Parizu 1895, godinu dana pre smrti.

Njegovom voljom, oko 31,5 milion švedskih kruna izdvojen je za osnivanje Fondacije Nobel, a to danas predstavlja oko 1,5 milijardi švedskih kruna (162 miliona evra). Fondacija je nezavisna od kompanija, rasutih po celom svetu, koje i danas imaju ime Nobel u svom nazivu.

Testamentom je predvidjeno da nagrade budu podeljene na sledeći način: "Jedan deo onome ko otkrije ili napravi najznačniji izum u domenu fizike; jedan deo onome ko u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan deo onome ko je najviše ili najbolje delao na bratimljenju naroda, zabrani ili smanjenju naoružanja i na uspostavljanju i širenju mira".

Zbog izvesnih nejasnoća u testamentu, porodica Alfreda Nobela ga je osporavala, a posle više od tri godine nadjeno je rešenje: osnovana je Fondacija Nobel koja će dodeljivati nagrade, a različite organizacije koje je naučnik imenovao da odredjuju laureate, pristale su da prihvate tu ulogu.

Godine 1968, povodom 300. godišnjice osnivanja, Centralna banka Švedske (Riksbank) uvela je nagradu za ekonomske nauke, u znak sećanja na Alfreda Nobela i Fondaciji koja nosi njegovo ime stavila na raspolaganje istu sumu kao za ostale kategorije.

Novčani iznos nagrade u svakoj kategoriji je 10 miliona švedskih kruna (1,08 miliona evra) koji bivaju podeljeni ukoliko u nekoj kategoriji ima više nagradjenih.

Svečana dodela nagrada je 10. decembra, na dan Nobelove smrti, a prizanja se uručuju u Stokholmu - medicina/fiziologija, hemija, fizika, ekonomija, književnost - i u Oslu gde se predaje nagrada za mir.

  • Datum 09.10.2007
  • Autor Agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bo8n
  • Datum 09.10.2007
  • Autor Agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bo8n