1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nobelova nagrada za književnost - za ili protiv

Reakcije na dodelu Nobelove nagrade su uvek različite. Ali, za razliku od reakcija na laureate u fizici, matematici, ili hemiji, na primer – gde široka publika malo razume to zbog čega je neko nagrađen - u književnosti se reaguje masovno, burno, i najrazličitije. Čujmo prve reakcije u Nemačkoj, koje prenose dnevni listovi, na odluku da se ove godine Nobelvoa nagrada za književnost dodeli Haroldu Pinteru:

Plaketa Nobelove nagrade

Plaketa Nobelove nagrade

List Mannheimer Morgen piše:

«Ove godine je Akademija ostala verna sebi, i zaigrala je na sigurnu kartu. Niko ne sumnja da Britanac Harold Pinter nije značajno doprineo saveremenoj drami. Doduše, njegova najznačajnija dela su napisana još pre četiri decenije, te se sada može reagovati i u stilu da je Pinter trebalo da dobije tu nagradu još pre trideset godina. Akademija je ostala dosledna i u pogledu dodele priznanja autoru koji je veoma politički svestan, i koji se politički može svrstati u levicu centra. Sa tog stanovišta nisu onda ni odluke za Darija Foa i Elfridu Jelinek bile iznenađenja.»

List Tages-Anzeiger, koji izlazi u Cirihu, piše:

«Čudna odluka. Zlatno doba britanskog dramatičara je odavno prošlo. A najveća zvezda on nije nikada ni bio. Jeste on zauzeo svoje mesto u povesti pozorišta, ali kada je to bilo. Danas deluje on kao mlađi brat, utoliko i manje važan, od uzora Beketa... Nižu se, dakle, čudne, problematične i groteskne odluke žirija u Stokholmu. Krajnje je vreme da se reformiše tamošnja Akademija.»

List De Volkskrant, koji izlazi u Hagu, piše:

«Komitet za dodelu Nobelove nagrade je u prošlosti više puta pokazao da uloga književnosti u društvu, savest pisca, može da bude nagrađena. Možemo sada da nabrojimo više takvih slučajeva. Najčešće je to bilo u slučaju prozaista, čak i esejista. Ove sedmice je saošteno i da je Akademija često ostajala neodlučna. Čini se da je odluka za Harolda Pintera bila kompromis.»

List Rhein-Zeitung, koji izlazi u Koblencu, piše:

«Činjenica da Pinter kod nas dugo nije bio obrađivan u školama, niti da se pominje na studijama anglistike, ne menja na njegovom značaju. Na tržištu, kojie, po pravilu, reaguje samo posredujući između ponude i potražnje, nema idealne raspodele snaga i vrednosti. Ali činjenica da je ove godine nagrađen pisac koji je tako oštro kritikovao Bušovu vladu i njegov rat u Iraku, ne može nikome da pomakne.»

List Schweriner Volkszeitung piše:

«Kao i svake godine počinje odmah po saopštenju dobitnika Nobelove nagrade i kritikovanje i lamentiranje. Ko voli Tomasa Pinčona, Filipa Rota, ili Boba Dilana, taj se teško može obradovati ovogodišnjom odlukom žirija. Ipak, Harold Pinter je jedan od najvećih dramatičara svetskog pozorišta, neko ko je ovu nagradu zaista zaslužio. Tačno je da se njegove drame trenutno retko izvode. Činjenica je i da se žiri opet odlučio za pozorišnog pisca. Ali možda su akademici u Stokholmi i svesno hteli da nagrade autora koji je tako oštro kritikovae američku i britansku politiku prema Iraku.»

Čujmo na kraju i nekoliko reakcija kolega pisaca i nekih kritičara. Prošlogodišnja dobitnica Nobelove nagrade, Elfride Jelinek, je čestitala Pinteru i rekla, «još jedan levičar i izuzetan dramatičar»... «Bizarna odluka koja sa mojim izborom nema nikakve veze, démodé“, rekla je austrijska kritičarka Sigrid Lefler... «To je prava uvreda svetske književnosti. Ima daleko većih pisaca», smatra nemački kritičar Denis Šek... «Dobra i prava odluka», rekao je kritičar Marsel Rajh-Ranicki... «Gradiozna dramatičar», rekao j direktor Rurskog trijenala, Jirgen Flim... «Apsolutno zasluženo», rekao je češki dramatičar Vaclav Havel.