1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Njujorška prašina od 11. septembra 2001

Kada su u junu 1989.te tenkovi kineske vojske pregazili na stotine demonstranata na trgu Nebeskog mira u Pekingu, umetnik Hi Bing bio je prisutan. On je napravio kip slobode od kartona, zbog čega su ga vlasti uzele na zub, morao je da napusti Kinu, i emigrirao je u Ameriku. U Njujorku je Či Bing ponovo preživeo katastrofu, ovoga puta izazvanu atetatom izvršenim 11. Septembra 2001. Či Bing je postao zvezda medjunarodne umetničke scene kao jedan od najznačajnijih kineskih savremenih umetnika - koji reaguje na izazove. Kako - može se videti u Berlinu, an izložbi u Muzeju za Istočno Azijsku umetnost koja je otvorena 27. Mog maja a t

Njujork u oblaku prašine 11. septembra 2001

Njujork u oblaku prašine 11. septembra 2001

rajaće do 1. Avgusta.

”11. Septembra 2001 čitav južni Menhetn bio je prekriven slojem bele prašine. Ja sam nešto od tog praha pokupio i spakovao u kese. Tada još nisam znao u šta će se ovaj prah jednog dana preobraziti, prosto sam hteo da ga sačuvam kao uspomenu na taj dan i teroristički napad na Njujork.

Umetnik Hi Bing je pasionirani kolekcionar. On sakuplja sve što savremenici odbacuju ili ignorišu; na primer prašinu ili neželjene uspomene. U to spada takodje i prašina posle atentata, prah koji je zasuo krv i razaranje.

Ovu prašinu je Hi Bing još jednom uzvitlao u Berlinu. Jedan ventilator je raznosio prah u muzejskom prostoru - sasvim jednostavnom ambijentu sa neonskim svetlom iznad poda sa linoleumom. Nakon 24 sata prašina se slegla na podu, a umetnik je zu pomoć šablona ispisao poruke. Sentencu majstora budističkog zena koja glasi: ”Pošto na početku nema ničega, sa čega se onda može sakupiti prašina?”

”Ja želim da ljudi problem sagledaju na potpuno nov način. Zen nije religija. Zen je jednostavno način života, vrsta mudrosti. U duhu Zena se rešavaju problemi. Zen nikada ne odbija jednu drugu kulturu ili drugačije mišljenje.

Amerikanci su vojno veoma jaki, ali oni ne mogu da pobede Irak, jer tamo nema ničega što bi se moglo pobediti - osim prašine.”

Za svoje instalacije Hi Bing je dobio visokodotirane nagrade na polju umetnosti. Njemu je nudjeno mnogo novaca za njegovu prašinu od strane Muzeja za Američku Istoriju u Kaliforniji. Ovaj muzej skuplja sve moguće relikvije u koje spadaju i uniforme heroja iz vatrogasnih brigada u Njujorku. Ali skupljanje prašine nikome nije palo na pamet.

Hi Bing nije hteo da proda svoju originalnu prašinu. U njegovom poimanju to nema veze sa herojima i patriotizmom. On ne želi propagandu, već potpuno novi pogled na rezultate koje istorija odstranjuje kroz umetnost i istovremeno je čineći njenom realnom materijom. Tako na primer Hi Bing poseduje i spljošteni bicikl sa Trga Nebeskog mira preko kojeg su gušeći pobunu prelazili tenkovi kineske vojske.

Prašina, je kaže Hi Bing, čudesan materijal. Nežan, osetljiv, ali prelep. Sasvim jednostavan materijal, koji pokazuje istoriju i njene potrese.

HI Bing je arhivar katastrofa današnjice. On pri tom nije šarlatan ili neko ko hoće da se proslavi sa grozotama. On kaže da želi razbije nagomilane iluzije i predvidljive perspektive na način poput onog kad virus sruši kompjuterski sistem.

Upravo zato umetnik eksperimentiše sa jezikom slovima i kaligrafijom. On slika pejsaž koji se sastoji samo od slovnih znaka, ali izgleda poput kineskog crteža tušem.Ili pomeša latinska slova sa kineskom kaligrafijom i ubaci pitanja sa kineskim i zapadnim članovima. Slike i slova, engleski i kineski koji jedni druge ne ograničavaju.

Umetnost, kaže Hi Bing, ne može u potpunosti da promeni društvo. Ali može da promeni razmišljanja. Umetnost pojedince dovodi na granicu zamislivog, poput Zena. A kako sebe u tome pronaći, kaže Hi Bing, naučio je u Kini kroz radikalne lomove u sopstvenoj biografiji: od socijalizma preko kulturne revolucije do otvaranja Kine. Naučio je od Mao Ce Tunga i slogana:” Sva umetnost narodu.”

"Mao Ce Tungove ideje su bile utopijske. On je bio protiv Moderne zapada, ali takodje i protiv kineske tradicije. On je hteo da izgradi potpuno novu kulturu. Stoga se Kineska savremena umetnost tek kasnije razvila, ali je utoliko snažnija. Sve se dovodi u pitanje, jer su kod nas i umetnost i kultura bili dovedeni u ptanje.

Ja sam tokom kulturne revolucije tri godine golim rukama morao da radim na zemlji. Za to vreme umetnici moje generacije sedeli su kod Bojsa u Diseldorfu na Umetničkoj akademiji. Samo, Maove ideje su mnogo radikalnije nego što su Bojsove."

Verner Bloh